Hifenacija

Bojan Stojanović
Gutenbergove lekcije
		Da bi performanse DTP programa došle do izražaja, potrebno je poznavanje kako starih "tajni zanata", tako i novih tehnologija. Kako nam Gutenbergovo izdanje Biblije može pomoći da efikasnije radimo u Quark-u ili InDesign-u i koji je od ovih programa pogodniji za koje primene?

Kada je Gutenberg 1455. godine odštampao Bibliju, savremenici su bili zadivljeni kvalitetom nove tehnologije. Gutenberg je veoma dobro znao da od uspeha ovog prvog posla zavise i mnogi budući, pa se potrudio da odštampanim stranicama ne budu nađene nikakve zamerke u neminovnom poređenju sa manuskriptima koje su radili tadašnji kaligrafi. Ono što i danas, nakon pet vekova, čini ovo izdanje Biblije remek-delom, nije ni kvalitet papira niti otiska – moderna štampa je daleko superiornija. Slog osnovnog teksta dugo je bio misterija za istraživače, jer je Gutenberg postigao perfektan balans, idealnu „sivu“ površinu bez neprijatnih belina između reči, što stranicama daje takvu tipografsku rafiniranost koju je i uz svu današnju tehniku teško ponoviti. Za razmak između reči u naslovima dovoljna je širina slova "i" Kasnije je ustanovljeno da je „tajna formula“ bila u izradi skupa od čitavih 290 pojedinačnih slova, ligatura, suženih parova, skraćenica... Današnji digitalni fontovi ne raspolažu ni sa približno toliko varijacija karaktera, ali je ideal u vidu ravnomernog i optički usklađenog sloga i dalje prisutan u digitalnoj tipografiji. Čak i letimičan pogled na knjige i časopise pripremljene u novije vreme, pomoću računara, dovoljan je da se uverimo da je prelom osnovnog teksta često najslabija komponenta DTP-a. Atraktivne fotografije, efekti i naslovi, svakako su važni elementi grafičkog oblikovanja stranica, koje će čitaoca navesti da započne čitanje teksta. Ovde na scenu stupa klasična tipografija sa zadatkom da diskretno „transportuje“ tekst i da radi u službi čitljivosti. Savršeni razmak Na koji način ćemo, upotrebom savremenih DTP programa, postići optimalan prelom teksta? Od ključne važnosti su pravilna podešavanja tipografskih modula, podele reči, uravnanja pasusa, razmaka između reči i redova. U ovom tekstu analiziraćemo neke od najvažnijih opcija programa QuarkXPress i Adobe InDesign i pokušati da eliminišemo karakteristične greške koje dovode do lošeg i neubedljivog sloga. Najvažnije pravilo jeste da razmak između reči kod obostrano uravnatog teksta treba da bude što manji, a da se pri tom reči jasno razdvajaju. Jedna od standardnih mera u tipografiji je em (označava se i sa M) ili em kvadrat. Kod fonta veličine 12 pt em iznosi 12 pt (tj. stranica em kvadrata je 12 pt). Ako Type 1 font učitamo u font editor, videćemo da širina razmaka (space) iznosi oko 250 jedinica. Uzimajući u obzir da je granularnost Type 1 fontova 1000 UPM (units per em), standardna širina običnog razmaka je M/4. Kod obostrano uravnatog teksta neophodno je povećavanje ili smanjivanje širine razmaka u odnosu na standardnu vrednost. Za optički usklađen prelom minimalna širina razmaka je M/5, a maksimalna M/3. U programu QuarkXPress postoji opcija Edit / H&Js (hyphenation and justification). Uočimo kolone Minimum, Optimum i Maximum u odeljku Justification Method, koje se odnose na razmak između reči (Space) i slova (Character) u procentima, pri čemu su vrednosti relativne u odnosu na standardni razmak. Adobe InDesign ima pravilno definisane justification parametre Ukoliko uzmemo da M/4 (standardni razmak) iznosi 100%, M/5 (minimalni razmak) je 80%, dok je M/3 (maksimalni razmak) 133%. Obratite pažnju na to da default vrednosti u Quark-u (85-110-250) ne odgovaraju tipografskim normama. Osnovne postavke ovog programa naklonjene su širem razmaku između reči i povećavaju šanse za pojavljivanje neprijatnih belina. Preporučujemo da promenite justification parametre XPress-a. InDesign ima dobro podešene opcije vezane za kontrolu razmaka. U pojedinim fontovima koji deluju suženo, moguće je i dodatno smanjiti razmake između reči tako da budu u konstelaciji M/6 – M/5 – M/4. Ako je dizajner fonta već podesio širinu razmaka, nećete morati da menjate parametre. Ako vam se učini da bi razmaci mogli biti manji, proverite pomoću font editora ili uvidom u AFM fajl (kod Type 1 fontova) širinu karaktera space. Treba imati u vidu da je granularnost TrueType fontova 2048 UPM i da je kod njih standardna širina razmaka 512. Prelomne nijanse Razmak između malih slova trebalo bi izbegavati u bilo kojoj varijanti. Zbog toga u sva tri polja koja se odnose na character space vrednosti upišite 0%. Razmak između velikih slova je poželjan i doprinosi čitljivosti, ali ćete to rešiti direktno u tekstu. Najbolje je da, ukoliko je to moguće, umesto velikih slova koristite pravu small-caps varijantu; prilikom dizajniranja ovih slovnih oblika ubačeni su i dodatni razmaci sa leve i desne strane. Ako small-caps slova ne postoje, povećajte razmak između slova za oko 5% (kod krupnijih slova vrednost može da bude i veća). InDesign omogućava i sužavanje i proširivanje slovnih znakova, kao dodatni trik za dobijanje prostora kada manipulacije sa razmakom između reči ne daju rezultate. Sa ovom opcijom treba biti oprezan kako ne bi bile narušene proporcije slovnih likova; minimalnu i maksimalnu vrednost treba postaviti na 98% / 102% ili 99% / 101%. Skaliranje u pomenutim granicama je neprimetno za ljudsko oko, ali će ovaj „Gutenbergov recept“ smanjiti broj podela reči u tekstu i umanjiti beline među rečima. Nekoliko uzastopnih podela reči je prihvatljivije od prevelikih belina Sastavni deo preloma obostrano uravnatog teksta jeste hifenacija. U mnogim DTP aplikacijama podela reči se ocenjuje kao teži „prekršaj“ od promene razmaka između reči. Programi najpre pokušaju da smanje razmak, onda ga povećavaju i na kraju dele reč. Scenario pokazuje da pravilno podešavanje opcija koje smo opisali utiče na izgled prelomljenih pisama. Maksimalna vrednost od 250% kod Quark-a dovešće do učestalog pojavljivanja prevelikih razmaka pre nego što program pokuša sa hifenacijom. U ovom trenutku dolazimo do jednog od najpoznatijih „kamena spoticanja“ klasične i digitalne tipografije: da li je često deljenje reči na slogove poželjno ili ga treba izbegavati? Postoje knjige koje su prelomljene tako da u njima nema ni jedne jedine podeljene reči, ali je cena takvog pristupa uglavnom prevelika. Naime, mnogi testovi su pokazali da ono što čitaocu odvraća pažnju nije podeljena reč već preveliki razmak između reči. Iako se kod nekoliko uzastopnih hifenacija u pasusu neizbežno javlja efekat „lestvica“, uvek se treba pre opredeliti za takvu varijantu nego za onu u kojoj je pasus prepun „rupa“. Trebalo bi, dakle, DTP programe podesiti tako da ne postoji nikakvo ograničenje u broju uzastopnih podela reči. Kasnije možete potražiti pojavljivanja više od tri uzastopne hifenacije i promeniti redosled reči u pasusu ili blago smanjiti razmak između slova u pojedinim rečima. Stari majstori tipografije nisu se „stideli“ hifenacije. U knjizi Symbola Herioca, koju je za štampu priredio čuveni Kristofer Plantin 1583. godine, pet ili šest uzastopnih podela je redovna pojava, a postoji barem jedan pasus sa čak 10 uzastopnih hifenacija. I pored toga, sve stranice izgledaju skladno. RAS omogućava preciznu kontrolu hifenacije Za uspešnu podelu reči po pravilima srpskog jezika neophodan je i odgovarajući hifenacioni modul. Domaći program RAS omogućava eksternu hifenaciju svakog teksta, dok za Quark 3.32 postoji i ekstenzija kojom je deljenje reči integrisano u program. Najkraće reči koje se u srpskom jeziku mogu deliti imaju dva sloga, odnosno četiri slova. Za prelom knjiga pogodnije je izabrati podelu reči od šest i više slova, dok je u prelomu višestubačnog teksta često neophodno omogućiti minimum (četiri slova). Podešavanje hifenacije Dijalog H&Js u programu QuarkXPress sadrži nekoliko opcija koje se odnose na podelu reči. Automatic Hyphenation označava podelu na osnovu ugrađenih algoritama i rečnika; pošto XPress ne podržava srpski jezik, od ove opcije nećete imati velike koriste. Treba imati u vidu da eksterna hifenacija ima prioritet nad internom, tako da i opcije Smalles Word, Minimum Before i Minimum After nemaju efekta. U Quark-u ne možete pomoću ovih parametara precizno da kontrolišete podelu reči, ali to možete učiniti sličnim podešavanjima u modulu za hifenaciju. InDesign na sličan način tretira prioritet eksterne hifenacije, ali je moguće i naknadno podešavanje dužine segmenata koji se dele odnosno prenose u drugi red. Ravnomeran prelom upotrebom display i small caps slova Pogledajmo primer, reč upotrebljivost koja se uporno deli kao upotrebl-jivost, iako smo pravilno ubacili manuelnu hifenaciju i isključili opciju Auto Hyphenation. U toj situaciji na početak reči postavićemo discretionary hyphen (u Quark-u Ctrl+–, u InDesign-u Ctrl+Shift+–). Ako unutar reči više nema oznaka za ručnu podelu, zahtevali smo da se reč ne deli. Ako ima oznaka za podelu, reč će se deliti isključivo kao što je definisano ovim oznakama. Da bismo u našem primeru izbegli podelu između slova l i j, možemo da postavimo manuelnu hifenaciju kao „upotreb-ljivost“ pa reč ili neće biti podeljena, ili će biti podeljena posle slova b. Nepravilna upotreba opcija Flush Zone i Single Word Justify (QuarkXPress) može da dovede do „komičnih“ rezultata u prelomu poslednjeg reda pasusa. Smisao opcije Flush Zone je definisanje najmanjeg razmaka između poslednjeg slova u redu i desne ivice stupca, čijim prekoračenjem će red biti razvučen na širinu stupca. Ako smo postavili Flush Zone na 10 mm a poslednji red u pasusu se nalazi na 8 mm od desne ivice stupca, između reči će biti ubačeni razmaci bez obzira na parametar Maximal Space. Single Word Justify ima efekta samo ako je Flush Zone različito od 0, a poslednji pasus se sastoji samo od jedne reči. Ta reč će zauzeti punu širinu stupca tako što će se povećati razmak između slova. Retke su situacije u kojima će nam ovakav prelom zatrebati, pa je najbolje da Flush Zone ostane na podrazumevanoj vrednosti (0 mm), čime se „neutrališe“ i opcija Single Word Justify. Tipografska harmonija Tipografske opcije u savremenim DTP programima pružaju veliku slobodu dizajneru, ali njihova nekritička upotreba dovodi do grešaka koje su bile nezamislive pre nego što su računari postali osnovna alatka za oblikovanje stranica. Vremena i ukusi se menjaju, ali tipografski sklad koji je empirijski uočen u davnoj prošlost nije samo estetska, već i fiziološka kategorija. Robert Bringhurst, kanadski pesnik, tipograf i autor knjige „Elementi tipografskog stila“, načinio je jedno efektno poređenje teksta i muzičke kompozicije. U toj analogiji tipografija je za tekst isto što i interpretacija za muzičko delo. Ako dalje sledimo ovu ideju, potrudićemo se da u prelomu knjiga i časopisa izbegnemo disonantne tonove u vidu prevelikih ili premalih razmaka između reči i slova, loše hifenacije, neusklađenih margina, nekorektnog proreda... Opcije koje smo analizirali odnose se na „horizontalno kretanje“ teksta. U tom kontekstu je veoma osetljivo pitanje kerning-a, razmaka između parova slova. Vertikalno slaganje teksta obuhvata prored i definisanje grida, nevidljive mreže po kojoj raspoređujemo redove u pasusima. Kritička analiza ovih važnih komponenti pripreme za štampu biće tema narednog teksta o digitalnoj tipografiji. Programi ili moduli za hifenaciju spadaju u elementarne lingvističke alate i za većinu svetskih jezika postoje već decenijama. Poslednjih godina je su algoritmi na koje se ovi programi oslanjaju dramatično modernizovani. Za razliku od nekadašnjih pokušaja da se napravi potpun spisak pravila za podelu reči na kraju reda (BTW, podela na slogove i podela reči na kraju reda definisani su različitim pravilima), što obuhvata obimna morfološka, sintaksna i semantička istraživanja, danas se ide na nešto što bi se moglo nazvati probabilističkim metodama. Naime, dovoljan je ograničen skup hifenizovanih reči nekog jezika, na osnovu koga se može napraviti hyphenation pattern za taj jezik koji za nepoznate reči daje visoku verovatnoću tačnog pogotka kako tu reč treba deliti. Ukoliko se sve to dopuni bazom izuzetaka, eto upotrebljivog algoritma za hifenaciju. Adobe je za hifenaciju u InDesignu angažovao firmu Proximity (http://www.proximitytechnology.com), koja na spisku podržanih jezika nema srpski. Ni druge firme koje prave plug-in module za hifenaciju, a koje je pomenuo tester, takođe ne podržavaju srpski jezik. Za latinični tekst se može sa manje ili više uspeha koristiti hifenacija za hrvatski. Hrvatska hifenacija u InDesignu je najpre bila deo CE verzija InDesigna, a potom se nakon izlaska InDesigna CS2 pojavila u vidu update-a koji je sadržao samo dodatne hifenacione module za neke istočnoevropske jezike. Počev od CS2 4.0.1 servisnog update-a, hifenacija za hrvatski jezik je standardna komponenta programa. Broj potencijalnih grešaka u pogledu pogrešno podeljenih reči nije (pre)veliki, međutim mnogo ozbiljniji problem predstavljaju reči koje program ne podeli, a mogao bi - takvih grešaka ima mnogo više nego ako je tekst zaista na hrvatskom. Kao što je tiki primetila, ugrađena hifenacija za hrvatski daleko je od savršene - valjda su zato za InDesign CS3 i najavili poboljšanu hifenaciju za mnoge jeziku (srpski ne postoji ni u InDesignu CS3, ali zato postoji sistemsko rešenje srpskog kurziva). Što se tiče ćirilice, uključivanje ruskog/makedonskog/bugarskog daje rezultate unutar verovatnoće pogađanja hifenacionog modula za nepoznate reči u tim jezicima. Sve to, međutim, može da prođe za prelom knjiga, kada je stubac širi. Za profesionalni prelom novina i časopisa neophodna je besprekorna hifenacija ako želite da izbegnete velike beline u pasusima i da tekst izgleda najbolje moguće. Ja i dalje koristim program RAS za eksternu hifenaciju teksta u Wordu i potom uvozim taj tekst u InDesign. RAS se snalazi skoro sa svim jezicima i pismima bivše Jugoslavije i najkvalitetniji je modul za hifenaciju teksta na srpskom jeziku. Princip njegovog rada je ubacivanje discretionary hyphen karaktera na mestima gde se reč može podeliti. RAS ima određene nedostatke, ponajviše u programskim rešenjima, a manje u kvalitetu algoritma. Program nije besplatan i zaštićen je od kopiranja, tj. vezuje sa za pojedinačnu instalaciju na jednom računaru. Kako bih mogao da računam na ovaj program 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji, instalirao sam demo verziju u okviru VMware virtuelne mašine i tek onda dostavio autoru programa serijski broj i zatražio aktivaciju. Tako sam se obezbedio od zamene hardvera i prelaska na novi računar, jer je dovoljno samo da selim tu vrituelnu mašinu sa jednog na drugi računar, a RAS je unutar te mašine "obezbeđen" od promene sistemske konfiguracije.Autor programa RAS je Milorad Simić sa Instututa za srpski jezik u Beogradu. Naravno, daleko bi bilo bolje da je hifenacija za srpski jezik integrisana u InDesign, ali to ćemo morati da sačekamo. Razloga za ovakvo stanje ima više: prvi je nedovoljan broj legalno prodatih kopija InDesigna u Srbiji, bilo kao samostalnog programa, bilo u okviru paketa Creative Suite (ovo Suite čita se suit, a ne sjut kako sam čuo da mnogi ovde izgovaraju). Drugi razlog je potpuna nezainteresovanost i inertnost Adobeovog zastupnika u Srbiji da izdejstvuje/napravi/plati nekome da napravi hifenaciju i proveru pravopisa u InDesignu. Treći razlog je to što je algoritam za hifenaciju teksta na srpskom jeziku komercijalni proizvod iza kojeg stoji jedan čovek (Milorad Simić) umesto da njegova izrada bude finansirana od strane države i stavljena u javnu upotrebu. Zbog sva ova tri razloga i dalje smo u zapećku svetskih softverskih tokova. Međutim, ipak ima razloga za optimizam u vezi sa drugim stvarima, jer InDesign CS3 donosi mnogo novih opcija od kojih će neke rešiti i probleme koji su specifični za naše podneblje. Dakle, sva tipografska pravila imaju jednostavnu unutrašnju logiku i nisu napravljena tek tako. Funkcija razmaka je da u rečenici odvoji reči kao celine. Pošto je najvažniji zadatak tipografije da bude neprimetna i da omogući što bolju komunikaciju između autora i čitaoca, beline u pasusima, pa samim tim i razmaci treba da budu što manji. Standardna vrednost koja se koristi u svim fontovima za sve evropske ("latinične" i "ćirilične") jezike jeste četvrtina od em. em je uobičajena mera u tipografiji i za slova veličine 12 pt iznosi upravo 12 pt. em približno odgovara širini velikog slova M. Prema tome, nema nikakvog vezivanja razmaka između reči za specifičnost nekog jezika. Pored toga, otkud ideja da je slovo a najšire u srpskom jeziku? Svakako je šire latinično m ili ćirilično ш. Čak i ako si pod "najšire" mislio "najčešće", opet argument ne stoji. Jer, u engleskom jeziku najčešće slovo je e, a u srpskom a, međutim ova dva slova su veoma malo razlikuju po širini. Sve u svemu, InDesignove default parametre za razmake između reči ne treba menjati ako je razmak u fontu dobro definisan (a jeste u svim kvalitetnim fontovima). Razmake između slova bi takođe valjalo ostaviti na 0 (sva tri), dok vredi eksperimentisati sa Glyph Scaling parametrima. Na primer, 99-100-101 ili 98-100-102. Sve ovo što sam ovde napisao detaljno je obrazloženo u mnogim knjigama o tipografiji. Preporučujem: 1) The Elements of Typographic Style, Robert Bringhurst 2) Finer Points in the Spacing & Arrangement of Type, Geoffrey Dowding 3) The Form of the Book, Jan Tschichold 4) The Complete Manual of Typography, James Felici 5) InDesign Type: Professional Typography with Adobe InDesign CS2, Nigel French 6) Real World Adobe InDesign CS2, Olav Martin Kvern / David Blatner Neke od ovih knjiga mogu se u elektronskom obliku naći na Internetu.