уторак, 20. новембар 2012.


Autorstvo-Deliti pod istim uslovima 3.0 Srbija

KORPORACIJA CREATIVE COMMONS NIJE ADVOKATSKA KANCELARIJA I NE PRUŽA PRAVNE USLUGE. DISTRIBUCIJOM OVE LICENCE NE USPOSTAVLJA SE PRAVNI ODNOS S CREATIVE COMMONS. CREATIVE COMMONS DAJE OVU INFORMACIJU «OVAKVU KAKVA JE». CREATIVE COMMONS NE DAJE NIKAKVA JEMSTVA ZA DATU INFORMACIJU I NE ODGOVARA ZA ŠTETU U VEZI S NJOM.

Ugovor o licenci (Licenca)

DELO (KOJE JE U DALJEM TEKSTU DEFINISANO) SE DAJE NA RASPOLAGANJE POD USLOVIMA OVE CREATIVE COMMONS JAVNE LICENCE («CCJL» ili «LICENCA»). DELO JE ZAKONSKI ZAŠTIĆENO AUTORSKIM I SRODNIM PRAVIMA I/ILI DRUGIM MERODAVNIM PRAVOM. SVAKO KORIŠĆENJE DELA PROTIVNO OVOJ LICENCI ILI ZAKONU JE ZABRANJENO.
KORIŠĆENJEM DELA NA NAČIN KOJI ODGOVARA NEKOM OD PRAVA KOJA SE USTUPAJU OVOM LICENCOM, STICALAC LICENCE DOBROVOLJNO PRIHVATA OBAVEZE IZ OVE LICENCE, A DAVALAC LICENCE, U SKLADU S OVIM UGOVOROM (LICENCOM), USTUPA STICAOCU LICENCE PRAVA IZ OVE LICENCE NA OSNOVU TAKVOG PRIHVATANJA LICENCNIH OBAVEZA.
1. Definicije
  1. „Prerada“ je Delo u kome su prepoznatljivi karakteristični elementi prerađenog (izvornog) Dela (muzičke obrade, aranžmani, adaptacije i druge prerade). Radi otklanjanja zablude, Delo koje čini Zbirku ne smatra se Preradom, ali ako je reč o muzičkom delu ili fonogramu, istovremena sinhronizacija zvuka i slike smatraće se Preradom po ovoj Licenci.
  2. „Zbirka“ je zbirka Dela, nabrojanih u odredbi 1(h), podataka, dokumenata ili drugih nezavisnih elemenata koja, s obzirom na izbor i raspored sastavnih delova, predstavlja originalnu duhovnu tvorevinu, kao što je: antologija, enciklopedija, zbirka dokumenata ili zbirka čijim se sastavnim delovima pristupa posebno elektronskim ili drugim sredstvima (baza podataka). Delo koje čini Zbirku ne smatra se Preradom (koja je u daljem tekstu definisana) po ovoj Licenci.
  3. „Creative Commons Kompatibilna Licenca“ je licenca uneta u spisak na http://creativecommons.org/compatiblelicenses i prihvaćena od strane Creative Commons kao suštinski srodna ovoj Licenci zato što: (i) sadrži odredbe istog smisla, značenja i dejstva kao ova Licenca; i, (ii) izričito dopušta licenciranje licenciranih prerada datih na raspolaganje pod tom i pod ovom Licencom, izvornom (Unported) Creative Commons licencom ili drugom nacionalnom Creative Commons licencom s istim elementima ove Licence.
  4. „Distribuirati“ znači stavljati u promet Delo, umnožene primerke Dela i Prerade.
  5. „Elementi Licence“ su najviše, suštinske odredbe Licence koje je naglasio Davalac licence i koje su sadržane u nazivu Licence: Autorstvo, Deliti pod istim uslovima.
  6. „Davalac licence“ je fizičko ili pravno lice koje daje na raspolaganje Delo pod uslovima ove Licence.
  7. „Izvorni autor“ je fizičko lice koje je stvorilo Delo. Po ovoj Licenci, ako Izvorni autor nije poznat - nosilac prava (proizvođač fonograma, proizvođač videograma, proizvođač emisije i proizvođač baze podataka) ili izdavač.
  8. „Delo“ je originalna duhovna tvorevina izražena u digitalnoj ili drugoj formi, koja se daje na raspolaganje pod uslovima ove Licence - autorsko delo. Fonogram, videogram, emisija ili baza podataka smatraće se Delom po ovoj Licenci, ako je takvo Delo zaštićeno domaćim pravom Sticaoca licence.
  9. „Sticalac licence“ je fizičko ili pravno lice koje prihvata Licencu i prava i obaveze iz Licence korišćenjem Dela na način koji odgovara nekom od prava koja se ustupaju ovom Licencom, a nije prethodno povredilo odredbe ove Licence, ili lice koje je dobilo izričitu dozvolu od Davaoca licence da koristi Delo na način koji odgovara nekom od prava koja se ustupaju ovom Licencom nezavisno od prethodne povrede odredaba ove Licence.
  10. „Javno saopštavati“ znači činiti Delo dostupnim javnosti i interaktivno činiti Delo dostupnim javnosti žičnim ili bežičnim putem na način koji omogućava pojedincu individualni pristup Delu s mesta i u vreme koje on izabere.
  11. „Umnožavati“ znači beležiti Delo na nosač zvuka ili slike i umnožavati Delo nezavisno od broja primeraka, trajnosti primeraka i tehnike kojom su umnoženi.
2. Ograničenja autorskog prava. Licenca ne utiče na obim prava korišćenja Dela nastalih iz zakonskih ograničenja isključivog autorskog ili merodavnog prava.
3. Ustupanje prava. U skladu s odredbama Licence, Davalac licence, bez naknade i neisključivo, bez prostornih i vremenskih ograničenja (tokom trajanja autorskog ili drugog merodavnog prava), Sticaocu licence ustupa sledeća prava korišćenja Dela:
  1. da Umnožava Delo, da unosi Delo u jednu ili više Zbirki i da Umnožava Delo u obliku u kom je uneto u Zbirke;
  2. da stvara i Umnožava Prerade tako da svaka Prerada i svaki prevod, u svakom mediju, na odgovarajući način, nosi oznaku koja jasno ukazuje na promene izvršene na izvornom Delu. Na primer, prevod bi trebalo označiti kao „Delo je prevedeno s engleskog na španski jezik,“ ili Preradu kao „Delo je prerađeno“;
  3. da Distribuira i Javno saopštava Delo, uključujući i Delo u obliku u kom je uneto u Zbirke;
  4. da Distribuira i Javno saopštava Prerade; i,
  5. da izvlači i ponovo koristi sve delove baze podataka.
  6. Radi otklanjanja zablude:
    1. Ako odricanje od prava na naplatu autorske naknade nije predviđeno zakonom (npr. za umnožavanje na osnovu zakonske licence ili za očekivano umnožavanje na nosače zvuka ili slike za lične potrebe), Davalac licence zadržava isključivo pravo na naplatu te naknade, individualno ili preko organizacije za kolektivno ostvarivanje prava, za svako (komercijalno i nekomercijalno) korišćenje Dela;
    2. Kolektivno ostvarivanje prava. Davalac licence se odriče prava na naplatu autorske naknade, individualno ili preko organizacije za kolektivno ostvarivanje prava, za svako (komercijalno i nekomercijalno) korišćenje Dela.
Opisana prava se odnose na korišćenje Dela u svim poznatim medijima i formama. Opisana prava obuhvataju i pravo na izmene, koje su, iz tehničkih razloga, neminovne za korišćenje Dela u svakom mediju i u svakoj formi. Ako je Davalac licence nosilac sui generis prava na bazu podataka po domaćem pravu usaglašenom s Direktivom EU o pravnoj zaštiti baze podataka, Davalac licence se odriče tog prava. Sva prava koja Davalac licence izričito ne ustupa ovom Licencom su zadržana, uključujući, bez ograničenja, prava iz odredaba 3(f) i 4(e).
4. Obaveze Sticaoca licence. Davalac licence ustupa prava iz čl. 3 Licence Sticaocu licence pod sledećim uslovima:
  1. Sticalac licence se obavezuje da Distribuira i Javno saopštava Delo samo pod uslovima ove Licence. Sticalac licence se obavezuje da kopiju Licence ili njenu internet adresu (Uniform Resource Identifier - URI) unosi u svaki primerak Dela koje Distribuira ili Javno saopštava. Sticalac licence ne može da nudi ili zahteva uslove u vezi s Delom kojima se menjaju ili ograničavaju uslovi Licence ili prava prijemnika garantovana Licencom. Sticalac licence nema pravo davanja podlicence za Delo obuhvaćeno Licencom. Sticalac licence ne može da promeni ili ukloni navode koji se odnose na Licencu ili upozorenja o jemstvu ni s jednog primerka Dela koje Distribuira ili Javno saopštava. Sticalac licence ne može da Distribuira i Javno saopštava Delo s nekom od tehnoloških mera kojima se prijemniku ograničavaju prava na Delo garantovana Licencom. Sve odredbe 4(a) Licence se odnose i na Delo uneto u Zbirku, ali se ne zahteva da je Zbirka, u celini, licencirana pod istim uslovima. Ako Sticalac licence stvara Zbirku, obavezuje se da, na zahtev bilo kog Davaoca licence, u meri u kojoj je moguće, ukloni iz Zbirke sve naznake iz odredbe 4(c) Licence koje upućuju na tog Davaoca licence. Ako Sticalac licence stvara Zbirku, obavezuje se da, na zahtev bilo kog Izvornog autora, u meri u kojoj je moguće, ukloni iz Zbirke sva priznanja autorstva iz odredbe 4(c) Licence koja upućuju na tog Izvornog autora. Ako Sticalac licence stvara Preradu, obavezuje se da, na zahtev bilo kog Davaoca licence, u meri u kojoj je moguće, ukloni iz Prerade sve naznake iz odredbe 4(c) Licence koje upućuju na tog Davaoca licence. Ako Sticalac licence stvara Preradu, obavezuje se da, na zahtev bilo kog Izvornog autora, u meri u kojoj je moguće, ukloni iz Prerade sva priznanja autorstva iz odredbe 4(c) Licence koja upućuju na tog Izvornog autora.
  2. Sticalac licence se obavezuje da Distribuira i Javno saopštava Preradu samo pod uslovima: (i) ove Licence; (ii) kasnije verzije ove Licence s istim elementima ove Licence; (iii) izvorne (Unported) Creative Commons licence ili druge nacionalne Creative Commons licence (ove ili kasnije verzije) s istim elementima ove Licence (npr. „autorstvo – deliti pod istim uslovima“ 3.0 SAD).; (iv) Creative Commons Kompatibilne Licence. Ako Sticalac licence licencira Preradu nekom od licenci pod (iv), Sticalac licence prihvata obaveze iz te licence. Ako Sticalac licence licencira Preradu nekom od licenci pod (i), (ii) ili (iii) („Merodavna Licenca“), Sticalac licence prihvata obaveze iz Merodavne Licence, u celini, kao i sledeće odredbe: (I) Sticalac licence se obavezuje da kopiju ili internet adresu (Uniform Resource Identifier - URI) Merodavne Licence, unese u svaki primerak Prerade koji Distribuira i Javno saopštava; (II) Sticalac licence ne može da nudi ili zahteva uslove u vezi s Preradom kojima se ograničavaju uslovi Merodavne Licence ili prava prijemnika garantovana Merodavnom Licencom; (III) Sticalac licence ne može da promeni ili ukloni navode koji se odnose na Merodavnu Licencu ili upozorenja o jemstvu ni s jednog primerka Dela unetog u Preradu koju Distribuira ili Javno saopštava; (IV) Sticalac licence ne može da Distribuira i Javno saopštava Preradu s nekom od tehnoloških mera kojima se prijemniku ograničavaju prava garantovana Merodavnom Licencom. Sve odredbe 4(b) se odnose i na Preradu unetu u Zbirku, ali se ne zahteva da je Zbirka, u celini, licencirana pod uslovima Merodavne Licence.
  3. Sticalac licence se obavezuje da Distribuira ili Javno saopštava Delo, Preradu ili Zbirku u skladu s odredbom 4(a), sa svim postojećim i nepromenjenim naznakama o nosiocu prava i da prizna pravo autorstva Izvornom autoru, primereno medijima ili sredstvima kojima se služi, naznačenjem: (i) imena Izvornog autora (ili pseudonima ili znaka, ukoliko ga koristi), ako je navedeno, i/ili naziva nosioca autorskog ili srodnog prava, ili izdavača („Naznačeni nosioci prava“), ako je naziv naveden; (ii) naslova Dela, ako je naveden; (iii) u razumnoj meri, internet adresu (Uniform Resource Identifier - URI) koju je naznačio Davalac licence kao svoju vezu sa Delom, ako ta adresa ne upućuje na priznanje autorstva Izvornom autoru, naznake o nosiocu prava ili na podatke o licenciranju Dela; i, (iv) u skladu s odredbom 3(b), ako je reč o Preradi, Sticalac licence se obavezuje da prizna autorstvo Izvornom autoru i način korišćenja izvornog dela u Preradi (npr. „Francuski prevod Dela, koje je napisao Izvorni autor“, ili „Scenario prema izvornom Delu, koje je napisao Izvorni autor“). Priznanja autorstva i naznake nosioca prava iz odredbe 4(c) mogu se uneti na neki od primerenih načina, ali u slučaju Prerade ili Zbirke moraju se pojaviti u isto vreme, u istoj meri, na istom mestu i na isti način kao sva ostala priznanja autorstva i naznake nosioca prava. Radi otklanjanja zablude, Sticalac licence se obavezuje da priznanja i naznake upotrebi samo radi priznanja autorstva i naznačenja nosioca prava u skladu s ovom odredbom, kao i da korišćenjem Dela, sebe ili svoju upotrebu Dela, ni prećutno ni izričito, ne dovodi u vezu s autorstvom ili pravom nosioca, pokroviteljstvom ili jemstvom Izvornog autora, Davaoca licence i/ili Naznačenog nosioca prava, bez njihove posebne, izričite i pismene saglasnosti.
  4. Radi otklanjanja zablude: Ograničenja predviđena odredbama 4(a), 4(b) i 4(c) se ne primenjuju na sui generis pravo na bazu podataka.
  5. Ako Sticalac licence Umnožava, Distribuira ili Javno saopštava Delo, posebno ili kao sastavni deo Prerade ili Zbirke, Sticalac licence se obavezuje da poštuje moralna prava Izvornog autora i interpretatora, uključujući ugled i čast, u meri u kojoj su priznata i u kojoj nisu podložna odricanju po merodavnom pravu.
5. Jemstva
AKO PISMENIM SPORAZUMOM UGOVORNIH STRANA LICENCE ILI MERODAVNIM PRAVOM NIJE DRUGAČIJE ODREĐENO, DAVALAC LICENCE DAJE NA RASPOLAGANJE DELO ONAKVO KAKVO JESTE BEZ IKAKVIH GARANCIJA I JEMSTAVA U VEZI S PRAVIMA USTUPLJENIM OVOM LICENCOM.
6. Ograničenje odgovornosti
DAVALAC LICENCE NE ODGOVARA ZA ŠTETU POVODOM LICENCE ILI KORIŠĆENJA DELA, OSIM AKO ISKLJUČENJE ODGOVORNOSTI NIJE PREDVIĐENO ZAKONOM.
7. Prestanak važenja
  1. Licenca, prava i obaveze iz Licence automatski prestaju da važe povredom bilo koje odredbe Licence (npr. Javnim saopštavanjem Dela bez priznanja prava autorstva kako je predviđeno odredbom 4(c)). Prema fizičkim i pravnim licima kojima su ustupljena prava na Preradu ili Zbirku po Licenci, čiji je osnov ova Licenca, odredbe Licence ne prestaju da važe, ako ova lica nisu prekršila odredbe Licence. Odredbe članova 1, 2, 5, 6, 7 i 8 ostaju na snazi nezavisno od povrede Licence.
  2. Licenca je na pravnoj snazi tokom ukupnog trajanja autorskog ili drugog merodavnog prava. Nezavisno od toga i bez obaveštavanja Sticaoca licence, Davalac licence zadržava pravo da objavi Delo pod drugačijim licencnim uslovima ili da u vreme važenja Licence prestane da distribuira Delo pod uslovom da na taj način ne prestaje da važi ova Licenca (ili druge licence, čiji je osnov ova Licenca), i da ova Licenca u celini ostaje na snazi, ako nije prestala da važi na osnovu prethodne odredbe.
8. Završne odredbe
  1. Tokom svakog Distribuiranja ili Javnog saopštavanja Dela ili Zbirke od strane Sticaoca licence, Davalac licence, povodom Dela, nudi prijemniku ugovor o licenci s istim odredbama i pod istim uslovima predviđenim ovom Licencom.
  2. Tokom svakog Distribuiranja ili Javnog saopštavanja Prerade od strane Sticaoca licence, Davalac licence, povodom izvornog dela, nudi prijemniku ugovor o licenci s istim odredbama i pod istim uslovima predviđenim ovom Licencom.
  3. Ako je neka odredba Licence po merodavnom pravu ništava ili neizvršiva, neće uticati na valjanost i izvršivost ostalih odredaba Licence, i tumačiće se samo u stepenu koji je čini valjanom i izvršivom, bez dodatnog sporazuma ugovornih strana.
  4. Odstupanje od bilo koje odredbe Licence pristankom ili odricanjem nema pravno dejstvo bez pismene izjave i potpisa ovlašćene strane.
  5. Licenca predstavlja potpun ugovor između Davaoca licence i Sticaoca licence povodom ustupanja prava na Delo iz Licence obuhvatajući i elemente usmenog i pisanog predugovora. Davalac licence ne prihvata dodatne odredbe na osnovu usmenog sporazuma sa Sticaocem licence. Licenca ne može biti promenjena bez posebne pismene saglasnosti volja ugovornih strana.

Napomene Creative Commons

Creative Commons nije ugovorna strana ove Licence i ne daje nikakva jemstva u vezi s Delom. Creative Commons ne odgovara ni za kakvu štetu Davaocu licence, Sticaocu licence i trećim licima povodom ustupljenih prava. Bez obzira na prethodne dve napomene, ako se Creative Commons izričito naznači kao Davalac licence po ovoj Licenci, imaće sva prava i obaveze Davaoca licence.
Osim obaveštavanja javnosti da je Delo licencirano pod uslovima CCJL, ugovorne strane i treća lica ne mogu da koriste naziv „Creative Commons“, drugog zaštitnog znaka ili logotipa Creative Commons bez pismene saglasnosti Creative Commons. Svaka pravilna upotreba mora biti usaglašena s važećim uputstvima Creative Commons o upotrebi zaštitnog znaka ili logotipa koja su objavljena na internet strani Creative Commons ili se naknadno dostavljaju, po zahtevu zainteresovanih lica, na drugi način. Radi otklanjanja zablude, ova zabrana ne čini sastavni deo ugovornih odredbi ove Licence.
Kontakt s Creative Commons može se uspostaviti na: http://creativecommons.org/.

понедељак, 24. септембар 2012.

Digitalno izumiranje jezika

24.09.2012 16:33 Digitalno izumiranje jezika BEOGRAD - Jednom broju evropskih jezika, a među njima i srpskom, preti digitalno izumiranje, upozoreno je u najnovijoj studiji eksperata za jezičke tehnologije. Prema studiji koju je uradila evropska META-NET mreža, sa 60 istraživačkih institucija iz 34 zemlje, čije je sedište u Berlinu, najmanje 21 od 80 evropskih jezika je u opasnosti od digitalnog izumiranja, jer su ostali bez pisma koje može biti informatički obrađeno, saopštio je beogradski Matematički fakultet, član mreže. U studiji, u čijoj je pripremi učestvovalo više od 200 eksperata, ocenjivana je podrška jezičkih tehnologija za svaki od jezika u četiri oblasti: automatsko prevođenje, govorna interakcija, analiza teksta i raspoloživost jezičkih resursa. Nekoliko jezika, kao što su islandski, letonski, litvanski i malteški ocenjeni su najnižom ocenom u sve četiri oblasti. Ni za jedan jezik nije zaključeno da postoji "odlična podrška", ali je samo za engleski jezik ocenjeno da je podrška "dobra". Za engleskim slede holandski, francuski, nemački, italijanski i španski, za koje postoji "umerena podrška". Za jezike kao što su baskijski, bugarski, katalonski, grčki, mađarski i poljski postoji "fragmentarna podrška", što i njih svrstava u skup jezika sa visokim stepenom rizika. Ovoj grupi jezika pripada i srpski, kao i svi drugi jezici sa prostora bivše Jugoslavije, navodi se u saopštenju i ističe da je Evropa uspela da ukloni gotovo sve granice između pojedinih zemalja. "Međutim, jedna granica još postoji i čini se neprobojnom, to je nevidljiva granica koju predstavljaju jezičke barijere i koja ometa slobodan protok znanja i informacija", navodi se u saopštenju. Evropski dan jezika, ustanovljen u Savetu Evrope 2001. godine, obeležava se 26. septembra radi skretanja pažnje na lingvističko bogatstvo starog kontinenta. Inače, prema podacima, u Evropi postoji više od 220 autohtonih jezika, što čini oko tri odsto od ukupnog broja jezika na svetu. U svetu se govori 6.000 do 7.000 jezika, dok se na primer na teritoriji Rusije, gde živi 148 miliona stanovnika, govori daleko najveći broj jezika - od 130 do 200, u zavisnosti od kriterijuma.

уторак, 18. септембар 2012.


EKANCELARIJA


eKancelarija
Šta je eKancelarija?
eKancelarija je softver za upravljanje najvažnijim poslovnim zadacima počev od organizacije vremena i resursa do kreiranja zadataka, upravljanja dokumentacijom i kontrole realizacije procesa. Prevashodna namena E-Kancelarije jeste da tradicionalni način kancelarijskog rada unapredi i automatizuje uvođenjem naprednih IT rešenja.
Šta sadrži eKancelarija?
  1. Centralna oglasna tabla
    Centralna oglasna tabla je mesto na kome svi zaposleni mogu da se informišu o važnim događajima – neradnim danima, važnim datumima za firmu, najavama obuka itd.. Moguće je i prijaviti se za email obaveštenja, tako da važne informacije dobiju i oni zaposleni koji tog dana nisu posetili centralnu oglasnu tablu.
  2. Lista kontakata
    Iako svi imaju svoj sistem beleženja i čuvanja kontakata, postoje neki kontakti koji su važni za celu firmu i potrebno je da svi imaju uvid u izmene njihovih podataka – eKancelarija omogućava da se napravi lista partnera, dobavljača, kupaca ili zaposlenih koju mogu svi da vide i ažuriraju po potrebi.
  3. Zajednički kalendar
    Jedan od najvećih izazova rada u timu je usklađivanje obaveza članova tima – eKancelarija omogućava jednostavan grafički pregled zajedničkog kalendara iz koga se mogu dodeljivati ili pomerati obaveze. Ovo je posebno pogodno za praćenje realizacije projekata. Budući da eKancelarija ima odličnu sinhronizaciju sa Outlook-om, ukoliko ga koristite kao email klijenta, možete direktno iz njega usklađivati, menjati i kreirati i svoj i zajednički kalendar. 
  4. Upravljanje dokumentacijom
    Upravljanje dokumentacijom je jedan od važnijih pratećih procesa koji zahteva precizno definisane procedure i disciplinovano primenjivanje. eKancelarija omogućava da se čitav tradicionalni proces – kreiranje, odobravanje, izmena, praćenje aktuelne verzije i konačno povlačenje dokumenta iz upotrebe, obavlja elektronski uz mogućnost zajedničkog rada na svim dokumentima.
  5. Elektronski delovodnik
    Elektronski delovodnik, koji je zakonom propisana obaveza, omogućava da se zavedena dokumenta budu dostupna u vrlo kratkom roku i da se jednostavno pretražuju prema definisanim parametrima.
  6. Moji zadaci
    Zadaci se kroz eKancelariju mogu definisati po pojedincima, timu ili na nivou cele organizacije. Izvršenje zadataka se može pratiti kroz različite grafičke prikaze, a moguće je dodeljene zadatke pratiti po timu, po klijentu ili po projektu u zavisnosti od prirode vašeg poslovanja.
  7. Zajednički resursi
    Svaka firma ima neki resurs koji deli čitava organizacija ili bar tim, bilo da su u pitanju kompanijska vozila, alati ili prostorije za sastanke. eKancelarija omogućava rezervaciju ovakvih resursa i pregled njihove raspoloživosti kroz poseban kalendar čime se izbegava komplikovana sinhronizacija i papirologija koja takvu sinhronizaciju prati.
  8. Korisni linkovi
    Ukoliko većina zaposlenih svakodnevno posećuje neke internet lokacije – kursne liste, portale dobavljača, relevantne izvore informacija – skup takvih linkova možete staviti na jedno mesto kako bi svima bili „na dohvat ruke“.
  9. Odobravanje dokumenata i procesa
    Svaki dokument u okviru svog životnog ciklusa zahteva nekoliko iteracija odobravanja, izmena i pratećih aktivnosti – eKancelarija omogućava da se odobrenje vrši elektronski, da se prati proces odobravanja i da se automatski obaveštavaju svi učesnici procesa o tome da li je dokument odobren ili ne. Takođe, mogu se automatski kreirati i zadaci u zavisnosti od toga koji je ishod procesa odobrenja bio.
  10. Standardna pretraga
    Standardna pretraga eKancelarije podrazumeva da se u par sekundi može pronaći traženi dokument po nekom od unapred definisanih kriterijuma – kupcu za koji je dokument vezan, datum evidentiranja, jedinstveni broj dokumenta itd..
  11. Integracija sa Office aplikacijama
    Integracija eKancelarije sa Office aplikacijama znači da sve standardne operacije u alatima koje poznajete (Word, Excell, PowerPoint) možete obavljati i u okviru eKancelarije. Posebno je značajna veza sa Outlookom koja omogućava kreiranje aktivnosti, izmene i praćenje na eKancelariji direktno iz vašeg već postojećeg email klijenta.
  12. Galerija slika
    Sav multimedijalni sadržaj koji vaša firma kreira ili koristi (video, fotografije, grafikoni) može se smestiti u eKancelariju i klasifikovati prema svojim karakteristikama, tako da budu jednostavni za pronalaženje svima onima koji ih stalno koriste.
  13. Video obuka
    eKancelarija je bazirana na Microsoft SharePointu i kada se tiče korisničkog iskustva - ukoliko ste korisnik Microsoft Office programa, period učenja za rad će biti vrlo kratak. Kako bi obuka bila još jednostavnija, kreirali smo video obuku koju možete pratiti u tempu koji vama odgovara i kojoj se možete vraćati sve dok u potpunosti ne savladate alat.
  14. Integracija sa eksternim izvorom podataka
    Ukoliko već imate softversko rešenje koje želite da zamenite ili dopunite funkcionalnostima eKancelarije, moguća je jednostavna integracija i prenošenje podataka, da bi se izbegao ručni unos. Standardni izvori podataka podrazumevaju Microsoft SQL baze podataka, Excel fajlove, XML i sl. ali i druge vrste integracije su moguće uz prethodnu analizu.
  15. Evidencija menica
    Dokumenta kao što su menice zahtevaju posebnu pažnju pri manipulaciji. eKancelarija omogućava evidentiranje menica sa svim relevantnim podacima grupisanje prema određenom kriterijumu, sortiranje, pretragu i obaveštavanje o rokovima dospeća ili drugim razlozima za povlačenje ili davanje menice kao i potrebna odobravanja.
  16. Napredna pretraga
    Napredna pretraga u okviru eKancelarije podrazumeva traženje sadržaja po više unapred definisanih kriterijuma istovremeno.
  17. Evidencija ulazne/izlazne dokumentacije
    Evidencija ulazne i izlazne dokumentacije podleže određenim zakonskim odredbama, a uz to je vrlo važno imati pregled i laku pretraživost. eKancelarija omogućava evidentiranje i pretraživanje ove dokumentacije tako što se ona skenira uz posebno prepoznavanje znakova i zatim arhivira na odgovarajuće mesto na portalu gde se kasnije može pretraživati.
  18. Evidencija odsustva
    eKancelarija omogućava veliki stepen automatizacije zahteva za odsustvo zaposlenih i odobravanje odsustva. Osim značajne uštede  vremena, ovakav način vođenja odsustva pruža i jasan grafički pregled izostanaka po zaposlenom, u okviru tima ili na nivou cele organizacije što je posebno važno u sezoni godišnjih odmora, kada se pravi raspored tako da odsustva pojedinih zaposlenih ne remete celokupno poslovanje firme.
  19. Putni nalozi
    Aktivnosti zahtevanja i odobravanja putnih naloga kroz eKancelariju se obavljaju elektronski, uključujući obaveštenja o tome da je zahtev podnet/odobren/odbijen. Na osnovu ovako vođenih putnih naloga, izračunavanje troškova se vrši automatski na osnovu unosa za svaki putni nalog.
  20. http://www.extreme.rs/default.asp?id=432&utm_source=eTarget&utm_medium=cpc&utm_content=jedno_mesto&utm_campaign=eKancelarija

среда, 12. септембар 2012.

Hifenacija

Bojan Stojanović

Gutenbergove lekcije

Da bi performanse DTP programa došle do izražaja, potrebno je poznavanje kako starih "tajni zanata", tako i novih tehnologija. Kako nam Gutenbergovo izdanje Biblije može pomoći da efikasnije radimo u Quark-u ili InDesign-u i koji je od ovih programa pogodniji za koje primene?

Kada je Gutenberg 1455. godine odštampao Bibliju, savremenici su bili zadivljeni kvalitetom nove tehnologije. Gutenberg je veoma dobro znao da od uspeha ovog prvog posla zavise i mnogi budući, pa se potrudio da odštampanim stranicama ne budu nađene nikakve zamerke u neminovnom poređenju sa manuskriptima koje su radili tadašnji kaligrafi. Ono što i danas, nakon pet vekova, čini ovo izdanje Biblije remek-delom, nije ni kvalitet papira niti otiska – moderna štampa je daleko superiornija. Slog osnovnog teksta dugo je bio misterija za istraživače, jer je Gutenberg postigao perfektan balans, idealnu „sivu“ površinu bez neprijatnih belina između reči, što stranicama daje takvu tipografsku rafiniranost koju je i uz svu današnju tehniku teško ponoviti.
Za razmak između reči u naslovima dovoljna je širina slova "i"
Kasnije je ustanovljeno da je „tajna formula“ bila u izradi skupa od čitavih 290 pojedinačnih slova, ligatura, suženih parova, skraćenica... Današnji digitalni fontovi ne raspolažu ni sa približno toliko varijacija karaktera, ali je ideal u vidu ravnomernog i optički usklađenog sloga i dalje prisutan u digitalnoj tipografiji. Čak i letimičan pogled na knjige i časopise pripremljene u novije vreme, pomoću računara, dovoljan je da se uverimo da je prelom osnovnog teksta često najslabija komponenta DTP-a. Atraktivne fotografije, efekti i naslovi, svakako su važni elementi grafičkog oblikovanja stranica, koje će čitaoca navesti da započne čitanje teksta. Ovde na scenu stupa klasična tipografija sa zadatkom da diskretno „transportuje“ tekst i da radi u službi čitljivosti.

Savršeni razmak

Na koji način ćemo, upotrebom savremenih DTP programa, postići optimalan prelom teksta? Od ključne važnosti su pravilna podešavanja tipografskih modula, podele reči, uravnanja pasusa, razmaka između reči i redova. U ovom tekstu analiziraćemo neke od najvažnijih opcija programa QuarkXPress i Adobe InDesign i pokušati da eliminišemo karakteristične greške koje dovode do lošeg i neubedljivog sloga.
Najvažnije pravilo jeste da razmak između reči kod obostrano uravnatog teksta treba da bude što manji, a da se pri tom reči jasno razdvajaju. Jedna od standardnih mera u tipografiji je em (označava se i sa M) ili em kvadrat. Kod fonta veličine 12 pt em iznosi 12 pt (tj. stranica em kvadrata je 12 pt). Ako Type 1 font učitamo u font editor, videćemo da širina razmaka (space) iznosi oko 250 jedinica. Uzimajući u obzir da je granularnost Type 1 fontova 1000 UPM (units per em), standardna širina običnog razmaka je M/4.
Kod obostrano uravnatog teksta neophodno je povećavanje ili smanjivanje širine razmaka u odnosu na standardnu vrednost. Za optički usklađen prelom minimalna širina razmaka je M/5, a maksimalna M/3. U programu QuarkXPress postoji opcija Edit / H&Js (hyphenation and justification). Uočimo kolone Minimum, Optimum i Maximum u odeljku Justification Method, koje se odnose na razmak između reči (Space) i slova (Character) u procentima, pri čemu su vrednosti relativne u odnosu na standardni razmak.
Adobe InDesign ima pravilno definisane justification parametre
Ukoliko uzmemo da M/4 (standardni razmak) iznosi 100%, M/5 (minimalni razmak) je 80%, dok je M/3 (maksimalni razmak) 133%. Obratite pažnju na to da default vrednosti u Quark-u (85-110-250) ne odgovaraju tipografskim normama. Osnovne postavke ovog programa naklonjene su širem razmaku između reči i povećavaju šanse za pojavljivanje neprijatnih belina. Preporučujemo da promenite justification parametre XPress-a.
InDesign ima dobro podešene opcije vezane za kontrolu razmaka. U pojedinim fontovima koji deluju suženo, moguće je i dodatno smanjiti razmake između reči tako da budu u konstelaciji M/6 – M/5 – M/4. Ako je dizajner fonta već podesio širinu razmaka, nećete morati da menjate parametre. Ako vam se učini da bi razmaci mogli biti manji, proverite pomoću font editora ili uvidom u AFM fajl (kod Type 1 fontova) širinu karaktera space. Treba imati u vidu da je granularnost TrueType fontova 2048 UPM i da je kod njih standardna širina razmaka 512.

Prelomne nijanse

Razmak između malih slova trebalo bi izbegavati u bilo kojoj varijanti. Zbog toga u sva tri polja koja se odnose na character space vrednosti upišite 0%. Razmak između velikih slova je poželjan i doprinosi čitljivosti, ali ćete to rešiti direktno u tekstu. Najbolje je da, ukoliko je to moguće, umesto velikih slova koristite pravu small-caps varijantu; prilikom dizajniranja ovih slovnih oblika ubačeni su i dodatni razmaci sa leve i desne strane. Ako small-caps slova ne postoje, povećajte razmak između slova za oko 5% (kod krupnijih slova vrednost može da bude i veća). InDesign omogućava i sužavanje i proširivanje slovnih znakova, kao dodatni trik za dobijanje prostora kada manipulacije sa razmakom između reči ne daju rezultate. Sa ovom opcijom treba biti oprezan kako ne bi bile narušene proporcije slovnih likova; minimalnu i maksimalnu vrednost treba postaviti na 98% / 102% ili 99% / 101%. Skaliranje u pomenutim granicama je neprimetno za ljudsko oko, ali će ovaj „Gutenbergov recept“ smanjiti broj podela reči u tekstu i umanjiti beline među rečima.
Nekoliko uzastopnih podela reči je prihvatljivije od prevelikih belina
Sastavni deo preloma obostrano uravnatog teksta jeste hifenacija. U mnogim DTP aplikacijama podela reči se ocenjuje kao teži „prekršaj“ od promene razmaka između reči. Programi najpre pokušaju da smanje razmak, onda ga povećavaju i na kraju dele reč. Scenario pokazuje da pravilno podešavanje opcija koje smo opisali utiče na izgled prelomljenih pisama. Maksimalna vrednost od 250% kod Quark-a dovešće do učestalog pojavljivanja prevelikih razmaka pre nego što program pokuša sa hifenacijom. U ovom trenutku dolazimo do jednog od najpoznatijih „kamena spoticanja“ klasične i digitalne tipografije: da li je često deljenje reči na slogove poželjno ili ga treba izbegavati?
Postoje knjige koje su prelomljene tako da u njima nema ni jedne jedine podeljene reči, ali je cena takvog pristupa uglavnom prevelika. Naime, mnogi testovi su pokazali da ono što čitaocu odvraća pažnju nije podeljena reč već preveliki razmak između reči. Iako se kod nekoliko uzastopnih hifenacija u pasusu neizbežno javlja efekat „lestvica“, uvek se treba pre opredeliti za takvu varijantu nego za onu u kojoj je pasus prepun „rupa“. Trebalo bi, dakle, DTP programe podesiti tako da ne postoji nikakvo ograničenje u broju uzastopnih podela reči. Kasnije možete potražiti pojavljivanja više od tri uzastopne hifenacije i promeniti redosled reči u pasusu ili blago smanjiti razmak između slova u pojedinim rečima. Stari majstori tipografije nisu se „stideli“ hifenacije. U knjizi Symbola Herioca, koju je za štampu priredio čuveni Kristofer Plantin 1583. godine, pet ili šest uzastopnih podela je redovna pojava, a postoji barem jedan pasus sa čak 10 uzastopnih hifenacija. I pored toga, sve stranice izgledaju skladno.
RAS omogućava preciznu kontrolu hifenacije
Za uspešnu podelu reči po pravilima srpskog jezika neophodan je i odgovarajući hifenacioni modul. Domaći program RAS omogućava eksternu hifenaciju svakog teksta, dok za Quark 3.32 postoji i ekstenzija kojom je deljenje reči integrisano u program. Najkraće reči koje se u srpskom jeziku mogu deliti imaju dva sloga, odnosno četiri slova. Za prelom knjiga pogodnije je izabrati podelu reči od šest i više slova, dok je u prelomu višestubačnog teksta često neophodno omogućiti minimum (četiri slova).

Podešavanje hifenacije

Dijalog H&Js u programu QuarkXPress sadrži nekoliko opcija koje se odnose na podelu reči. Automatic Hyphenation označava podelu na osnovu ugrađenih algoritama i rečnika; pošto XPress ne podržava srpski jezik, od ove opcije nećete imati velike koriste. Treba imati u vidu da eksterna hifenacija ima prioritet nad internom, tako da i opcije Smalles Word, Minimum Before i Minimum After nemaju efekta. U Quark-u ne možete pomoću ovih parametara precizno da kontrolišete podelu reči, ali to možete učiniti sličnim podešavanjima u modulu za hifenaciju. InDesign na sličan način tretira prioritet eksterne hifenacije, ali je moguće i naknadno podešavanje dužine segmenata koji se dele odnosno prenose u drugi red.
Ravnomeran prelom upotrebom display i small caps slova
Pogledajmo primer, reč upotrebljivost koja se uporno deli kao upotrebl-jivost, iako smo pravilno ubacili manuelnu hifenaciju i isključili opciju Auto Hyphenation. U toj situaciji na početak reči postavićemo discretionary hyphen (u Quark-u Ctrl+–, u InDesign-u Ctrl+Shift+–). Ako unutar reči više nema oznaka za ručnu podelu, zahtevali smo da se reč ne deli. Ako ima oznaka za podelu, reč će se deliti isključivo kao što je definisano ovim oznakama. Da bismo u našem primeru izbegli podelu između slova l i j, možemo da postavimo manuelnu hifenaciju kao „upotreb-ljivost“ pa reč ili neće biti podeljena, ili će biti podeljena posle slova b.
Nepravilna upotreba opcija Flush Zone i Single Word Justify (QuarkXPress) može da dovede do „komičnih“ rezultata u prelomu poslednjeg reda pasusa. Smisao opcije Flush Zone je definisanje najmanjeg razmaka između poslednjeg slova u redu i desne ivice stupca, čijim prekoračenjem će red biti razvučen na širinu stupca. Ako smo postavili Flush Zone na 10 mm a poslednji red u pasusu se nalazi na 8 mm od desne ivice stupca, između reči će biti ubačeni razmaci bez obzira na parametar Maximal Space. Single Word Justify ima efekta samo ako je Flush Zone različito od 0, a poslednji pasus se sastoji samo od jedne reči. Ta reč će zauzeti punu širinu stupca tako što će se povećati razmak između slova. Retke su situacije u kojima će nam ovakav prelom zatrebati, pa je najbolje da Flush Zone ostane na podrazumevanoj vrednosti (0 mm), čime se „neutrališe“ i opcija Single Word Justify.

Tipografska harmonija

Tipografske opcije u savremenim DTP programima pružaju veliku slobodu dizajneru, ali njihova nekritička upotreba dovodi do grešaka koje su bile nezamislive pre nego što su računari postali osnovna alatka za oblikovanje stranica. Vremena i ukusi se menjaju, ali tipografski sklad koji je empirijski uočen u davnoj prošlost nije samo estetska, već i fiziološka kategorija. Robert Bringhurst, kanadski pesnik, tipograf i autor knjige „Elementi tipografskog stila“, načinio je jedno efektno poređenje teksta i muzičke kompozicije. U toj analogiji tipografija je za tekst isto što i interpretacija za muzičko delo. Ako dalje sledimo ovu ideju, potrudićemo se da u prelomu knjiga i časopisa izbegnemo disonantne tonove u vidu prevelikih ili premalih razmaka između reči i slova, loše hifenacije, neusklađenih margina, nekorektnog proreda...
Opcije koje smo analizirali odnose se na „horizontalno kretanje“ teksta. U tom kontekstu je veoma osetljivo pitanje kerning-a, razmaka između parova slova. Vertikalno slaganje teksta obuhvata prored i definisanje grida, nevidljive mreže po kojoj raspoređujemo redove u pasusima. Kritička analiza ovih važnih komponenti pripreme za štampu biće tema narednog teksta o digitalnoj tipografiji.

Programi ili moduli za hifenaciju spadaju u elementarne lingvističke alate i za većinu svetskih jezika postoje već decenijama. Poslednjih godina je su algoritmi na koje se ovi programi oslanjaju dramatično modernizovani. Za razliku od nekadašnjih pokušaja da se napravi potpun spisak pravila za podelu reči na kraju reda (BTW, podela na slogove i podela reči na kraju reda definisani su različitim pravilima), što obuhvata obimna morfološka, sintaksna i semantička istraživanja, danas se ide na nešto što bi se moglo nazvati probabilističkim metodama. Naime, dovoljan je ograničen skup hifenizovanih reči nekog jezika, na osnovu koga se može napraviti hyphenation pattern za taj jezik koji za nepoznate reči daje visoku verovatnoću tačnog pogotka kako tu reč treba deliti. Ukoliko se sve to dopuni bazom izuzetaka, eto upotrebljivog algoritma za hifenaciju.

Adobe je za hifenaciju u InDesignu angažovao firmu Proximity (http://www.proximitytechnology.com), koja na spisku podržanih jezika nema srpski. Ni druge firme koje prave plug-in module za hifenaciju, a koje je pomenuo tester, takođe ne podržavaju srpski jezik. Za latinični tekst se može sa manje ili više uspeha koristiti hifenacija za hrvatski. Hrvatska hifenacija u InDesignu je najpre bila deo CE verzija InDesigna, a potom se nakon izlaska InDesigna CS2 pojavila u vidu update-a koji je sadržao samo dodatne hifenacione module za neke istočnoevropske jezike. Počev od CS2 4.0.1 servisnog update-a, hifenacija za hrvatski jezik je standardna komponenta programa. Broj potencijalnih grešaka u pogledu pogrešno podeljenih reči nije (pre)veliki, međutim mnogo ozbiljniji problem predstavljaju reči koje program ne podeli, a mogao bi - takvih grešaka ima mnogo više nego ako je tekst zaista na hrvatskom. Kao što je tiki primetila, ugrađena hifenacija za hrvatski daleko je od savršene - valjda su zato za InDesign CS3 i najavili poboljšanu hifenaciju za mnoge jeziku (srpski ne postoji ni u InDesignu CS3, ali zato postoji sistemsko rešenje srpskog kurziva).

Što se tiče ćirilice, uključivanje ruskog/makedonskog/bugarskog daje rezultate unutar verovatnoće pogađanja hifenacionog modula za nepoznate reči u tim jezicima. Sve to, međutim, može da prođe za prelom knjiga, kada je stubac širi. Za profesionalni prelom novina i časopisa neophodna je besprekorna hifenacija ako želite da izbegnete velike beline u pasusima i da tekst izgleda najbolje moguće.

Ja i dalje koristim program RAS za eksternu hifenaciju teksta u Wordu i potom uvozim taj tekst u InDesign. RAS se snalazi skoro sa svim jezicima i pismima bivše Jugoslavije i najkvalitetniji je modul za hifenaciju teksta na srpskom jeziku. Princip njegovog rada je ubacivanje discretionary hyphen karaktera na mestima gde se reč može podeliti. RAS ima određene nedostatke, ponajviše u programskim rešenjima, a manje u kvalitetu algoritma. Program nije besplatan i zaštićen je od kopiranja, tj. vezuje sa za pojedinačnu instalaciju na jednom računaru. Kako bih mogao da računam na ovaj program 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji, instalirao sam demo verziju u okviru VMware virtuelne mašine i tek onda dostavio autoru programa serijski broj i zatražio aktivaciju. Tako sam se obezbedio od zamene hardvera i prelaska na novi računar, jer je dovoljno samo da selim tu vrituelnu mašinu sa jednog na drugi računar, a RAS je unutar te mašine "obezbeđen" od promene sistemske konfiguracije.Autor programa RAS je Milorad Simić sa Instututa za srpski jezik u Beogradu.

Naravno, daleko bi bilo bolje da je hifenacija za srpski jezik integrisana u InDesign, ali to ćemo morati da sačekamo. Razloga za ovakvo stanje ima više: prvi je nedovoljan broj legalno prodatih kopija InDesigna u Srbiji, bilo kao samostalnog programa, bilo u okviru paketa Creative Suite (ovo Suite čita se suit, a ne sjut kako sam čuo da mnogi ovde izgovaraju). Drugi razlog je potpuna nezainteresovanost i inertnost Adobeovog zastupnika u Srbiji da izdejstvuje/napravi/plati nekome da napravi hifenaciju i proveru pravopisa u InDesignu. Treći razlog je to što je algoritam za hifenaciju teksta na srpskom jeziku komercijalni proizvod iza kojeg stoji jedan čovek (Milorad Simić) umesto da njegova izrada bude finansirana od strane države i stavljena u javnu upotrebu. Zbog sva ova tri razloga i dalje smo u zapećku svetskih softverskih tokova. Međutim, ipak ima razloga za optimizam u vezi sa drugim stvarima, jer InDesign CS3 donosi mnogo novih opcija od kojih će neke rešiti i probleme koji su specifični za naše podneblje.
Dakle, sva tipografska pravila imaju jednostavnu unutrašnju logiku i nisu napravljena tek tako. Funkcija razmaka je da u rečenici odvoji reči kao celine. Pošto je najvažniji zadatak tipografije da bude neprimetna i da omogući što bolju komunikaciju između autora i čitaoca, beline u pasusima, pa samim tim i razmaci treba da budu što manji. Standardna vrednost koja se koristi u svim fontovima za sve evropske ("latinične" i "ćirilične") jezike jeste četvrtina od em. em je uobičajena mera u tipografiji i za slova veličine 12 pt iznosi upravo 12 pt. em približno odgovara širini velikog slova M.

Prema tome, nema nikakvog vezivanja razmaka između reči za specifičnost nekog jezika. Pored toga, otkud ideja da je slovo a najšire u srpskom jeziku? Svakako je šire latinično m ili ćirilično ш. Čak i ako si pod "najšire" mislio "najčešće", opet argument ne stoji. Jer, u engleskom jeziku najčešće slovo je e, a u srpskom a, međutim ova dva slova su veoma malo razlikuju po širini.

Sve u svemu, InDesignove default parametre za razmake između reči ne treba menjati ako je razmak u fontu dobro definisan (a jeste u svim kvalitetnim fontovima). Razmake između slova bi takođe valjalo ostaviti na 0 (sva tri), dok vredi eksperimentisati sa Glyph Scaling parametrima. Na primer, 99-100-101 ili 98-100-102.

Sve ovo što sam ovde napisao detaljno je obrazloženo u mnogim knjigama o tipografiji. Preporučujem:

1) The Elements of Typographic Style, Robert Bringhurst

2) Finer Points in the Spacing & Arrangement of Type, Geoffrey Dowding

3) The Form of the Book, Jan Tschichold

4) The Complete Manual of Typography, James Felici

5) InDesign Type: Professional Typography with Adobe InDesign CS2, Nigel French

6) Real World Adobe InDesign CS2, Olav Martin Kvern / David Blatner

Neke od ovih knjiga mogu se u elektronskom obliku naći na Internetu.

среда, 01. август 2012.

Najstarija fotografija na svetu

Ovo je najstarija fotografija na svetu


U Nemačkoj će uskoro moći da se vidi fotografija koja se smatra najstarijom na svetu. Snimak potiče iz 1826. i prikazuje pogled s prozora u francuskom mestu mestu Sen Lup d Varnes, koji je Nisifor Nijeps, jedan od pionira fotografije, snimio na svom seoskom imanju L Gra.
najstarija na svetu: Fotografija iz Sen Lup d Varnesa
Veruje se da je Nijeps fotografiju napravio uz pomoć kamere opskure i cinkane ploče dimenzija 20 X 25cm, prekrivene bitumenom iz Judeje, smešom sličnom asfaltu. Kada se izloži vazduhu ova smeša se stvrdnjava, dok delovi koji nisu izloženi vazduhu ostaju rastvorljivi u vodi i mogu se ukloniti belim petrolejom i uljem od lavande.

Zbog osmočasovnog izlaganja svetlosti, sunce osvetljava zgrade s obeju strana fotografije, što slici daje dosta neobičan izgled.
  • Nijepsova fotografija pejzaža moći će da se vidi u okviru izložbe “Rođenja fotografije”, koja se 9. septembra otvara u Muzeju Rajsa Enegelhorna u Manhajmu.
Uprkos svom postignuću, Nijeps nije uspeo da zainteresuje Britansko kraljevsko društvo za ovaj proces, koji je nazvao heliografija - odnosno “pisanje suncem” - tako da je fotografiju na kraju poklonio britanskom botaničaru Frensisu Baueru.

Poslednji put je bila izložena 1898. u Londonu, da bi zatim bila zaboravljena tokom više od pet decenija, sve dok je nije pronašao istoričar Helmut Gernshajm, koji je Nijepsa proglasio pronalazačem fotografije.

недеља, 29. јул 2012.

Kamera Nokia 808

Kamera


Nokia 808 nije kao drugi mobilni telefoni koji su trenutno dostupni na tržištu, koji će se uskoro pojaviti ili koji su bili dostupni u prošlosti kada je reč o senzoru slike i korišćenoj optici. U prošlosti je bilo mnogo slučajeva telefona, uključujući i neke kompanije Nokia koji su posedovali kamere koje su bile naprednije ili više rezolucije nego kod njihove konkurencije. Ovoga puta Nokia je odlučila da upotrebi istinski ekstreman pristup sa 41MP senzorom slike i makar u teoriji ostavi konkurenciju daleko iza sebe. Naijskrenije, u većini aspekata rada i performansi modela Nokia 808 kada je reč o kameri je dosta drugačiji i boji od većine drugih smart telefona. Većinu vremena, i naročito kada se koristi kamera u PureView režimu Nokia 8080 snima fotografije daleko bolje od većine, ako ne i od svih mobilnih telefona koji postoje na tržištu.
Pre nego što počnem da opisujem stvarne performanse kamere pogledajmo ideju koja čini osnovu korišćenja ovako velikog senzora slike i mogućih teorijskih i praktičnih izmena.
Ono što je bez pogovora je da je maksimalna rezolucija koju obezbeđuje ova kamera veća čak i od rezolucije koju obezbeđuju neki profesionalni DSLR foto-aparati, međutim u praksi ovaj model koristi 38MP rezoluciju umesto 41MP u režimu 4:3, kada koristi podešavanje potpune rezolucije. Ovo znači da će fotografija koja je kreirana biti velike dijagonale i sa iznad prosečnim brojem detalja. Na prvi pogled sve radi kako bi trebalo i fotografije koje se kreiraju su rezolucije 7152x5368 piksela i praktično prevelike i nisu od koristi kada je reč o svakodnevnim promenama. Ovoliki nivo detalja snimljenih u ovom slučaju nije bolji neko kod ostalih mobilnih telefona jer ostatak tehničkih ograničenja čini da slika bude slična kao i kod drugih mobilnih telefona kao i kod Nokia 808 modela.
Jedan od mnogih parametara kod digitalnog senzora slike je njegova stvarna fizička veličina. Kada pokušate da postavite više fotoosetljivih dioda na isti prostor morate ih zbiti i to može da izazove propratne efekte koji utiču na kvalitet slike. Ovo važi za mobilne telefone, kompaktne foto-aparate i DSLR aparate. Međutim, dostupni prostor za senzor je drugačiji u svakom od ovih slučajeva i on pomaže kada koristite senzore veće fizičke veličine. U proteklih nekoliko godina u mobilnim telefonima, uvećanje rezolucije kamere je u najvećem obimu bilo ostvareno sa senzorima iste fizike veličine, ali sa senzorima dioda postavljenim bliže jedne drugoj da bi se uvećala maksimalna rezolucija koja se može snimiti. Senzor modela Nokia 808 stoga mora da bude mnogo veći nego što su oni koji se koriste kod drugih mobilnih telefona, obzirom da 41MP zaista zahteva više prostora od recimo 12MP, ali i on takođe može da bude ugrožen ograničenim prostorom. Kako Nokia ne propušta činjenicu da naglasi da se ovakva vrsta senzora koristi u satelitima i za druge napredne primene, nema potrebe da se kaže da su kod ovakvih uređaja ograničenja veličine drugačija. Prema tome, smeštanje 41MP u mobilni telefon takođe zahteva veoma blisko postavljanje dioda jer je njihov stvarni boj ono što čini konačni senzor veći nego kod svih ostalih telefona, a ne neka specijalna tehnologija koju je koristila Nokia.
Ovo je jedan od razloga zašto zbog kojeg Nokia 808 uprkos što može da kreira ekstremno velike fotografije u punoj rezoluciji ima u većini slučajeva snimljene detalje ne bolje nego kod većine mobilnih telefona.
Sada bismo trebali pogledati još jednu ključnu karakteristiku svake digitalne kamere koja koristi optičke delove. Isto ograničenje veličine je primenjeno na mobilne telefone i ovo ograničenje je uvek striktnije nego ono kod kompaktnih aparata. Pomenimo samo DSLR modele kod kojih optika može da bude zasebna od samog aparata. U ovom slučaju, Nokia zaista što je moguće napornije pokušava da kreira najnapredniju optiku za mobilne telefone, ali je i dalje ekstremno ograničena kada je reč o performansama u poređenju sa optikom koja se koristi čak i kod mnogih kompaktnih foto-aparata.
Međutim, krajnji rezultat je zaista impresivan za mobilne telefone i jedan je od ključnih faktora koji čine Nokia 808 kameru tako jedinstvenom za mobilne telefone.
Konačno, ovde je još jedno tehničko ograničenje Nokia 808 modela. Obzirom da je reč o digitalnom fotografisanju, potrebni su određeni električni delovi za snimanje fotografija sa digitalnog senzora slike. Nema platforme, čipseta ili SoC dela koji je dostupan na tržištu danas za mobilni telefon koji može da izvede ovaj zadatak za 41MP senzor. Nokia je morala da kreira ili da koristi rešenja koja su dostupna van tržišta mobilnih telefona da bi uspela da ovu kameru načini funkcionalnom na mobilnom telefonu. Ovaj posvećeni hardver je morao da bude dizajniran od samog starta, obzirom da nikada niko nije dizajnirao ovu vrstu hardvera koja može da se smesti u unutrašnjost mobilnog telefona. Nokia je zaista uspela da premaši neka tehnička ograničenja da bi to ostvarila, ali mora da napravi još žrtava da bi uspela da ostvari cilj. Oni su uspeli da kreiraju hardver koji je potreban da manipuliše obradnim zahtevima 41MP senzora sa performansama koje su prihvatljive dovoljno ili čak neznatno iznad toga.
Iz ovih razloga generalno Nokia 808 nije u mogućnosti da kreira spektakularne fotografije kao što su one koje bi se mogle očekivati od kamere sa tako velikim senzorom. Nokia je pronašla način da stvarno koristi ovaj 41MP senzor na praktičan način koji omogućava da se kreiraju rezultati koji su bolji od rezultata kod drugih mobilnih telefona i ona je pomenutu tehnologiju nazvala PureView tehnologija.
Ideja iza ove fino imenovane tehnologije je povezivanje piksela, ili jednostavnije korišćenje više od jednog piksela senzora kamere da bi se kreirao svaki piksel na napravljenoj fotografiji. Korišćenjem jednostavne matematike može da se kreira 5MP fotografija kada se koristi 41MP senzor tako što možete koristiti 8 različitih piksela sa senzora za svaki piksel kreirane fotografije. Povezivanje piksela je tačno tehnologija, ili ideja korišćenja više od jedne informacije piksela i njihovo kombinovanje sa ciljem kreiranja najboljeg mogućeg rezultata. Ovakva obrada može da bude izazov kada je reč u pisanju odgovarajućeg algoritma i posedovanje dosta procesorske snage za obradu informacije. Nokia je snažno zagrizla ovaj izazov i pronašla način kako da to uradi za mobilni telefon.
Prilikom korišćenja kamere modela Nokia 808 u okviru PureView režima rada, senzor se koristi u punoj rezoluciji i zahvaljujući toj činjenici može zabeležiti i do osam puta više informacija nego što bi 5MP senzor to mogao ili do 5 puta više nego što bi to mogao 8MP senzor. Ova informacija se kombinuje sa 5 različitih piksela ili 8 u zavisnosti od podešavanja za finalnu fotografiju. U okviru ovog režima rada Nokia 808 ima mogućnost kreiranja odličnih fotografija. Dostupni detalji u okviru svake fotografije daleko su iznad prosečnih a reprodukcija boja je verna realnim bojama. U okviru PureView režima rada Nokia 808 nadmašuje veliki broj drugih mobilnih telefona u većini situacija i uslova osvetljenja koje je potpomognuto XENON blicom koji se koristi umesto jednostavnog LED blica koji je dostupan u velikom broju telefona.
Najnovija karakteristika modela Nokia 808 koja je u velikoj meri reklamirana od strane proizvođača jeste mogućnost zumiranja prilikom snimanja fotografija korišćenjem digitalnog zuma bez gubljenja i ugrožavanja detalja kao kod korišćenja bilo kod drugog telefona. Ovo se postiže zahvaljujući upotrebi 41MP senzora za snimanje 8MP fotografija i to se radi pomoću dostupne rezolucije senzora za fokusiranje na manje vidno polje. U suštini, isti princip koji stoji iza Pure View tehnologije, ovaj put se koristi na drugačiji način. Telefon zamenjuje vidno polje koje odgovara jednoj trećini maksimalne koju obuhvata veliki senzor i koristi piksele koji su dostupni jednoj trećini za kreiranje fotografije. U ovom režimu nema nikakve optimizacije u okviru PureView tehnologije budući da je u pitanju samo predstavljanje veće fizičke veličine dela pregleda koji je dostupan senzoru koji bi inače bio predstavljen kao manji deo fotografije koja je snimljena pri maksimalnoj rezoluciji.
Još jednu važnu stvar treba pomenuti. Nokia 808 ni na koji način ne može se porediti sa profesionalnim digitalnim kamerama u smislu kvaliteta fotografije i reprodukcije boja. Ista tehnološka ograničenja koja moraju da se prevaziđu ili se mora načiniti kompromis na taj način da bude omogućen 41MP senzor unutar mobilnog telefona jesu razlozi zbog kojih će bilo koja druga primena senzora za digitalne fotografije, svaki drugi ključni aspekt dobre kamere kao što je doba optika koja se koristi i hardver neophodan za obradu informacija uvek biti bolji nego kod Nokia 808 modela zbog veće fizičke veličine i čak i sa ekonomske tačke gledišta jer će hardver biti samo jedan deo cene mobilnog telefona i on nikada neće biti tako moćan kao što je onaj koji se koristi u DSLR modelima koji koštaju nekoliko puta više nego mobilni telefoni u većini slučajeva.
Moguće je upoređivati Nokia 808 model sa bilo kojim drugim mobilnim telefonom kada je u pitanju fotografisanje a gotovo u svakom slučaju ovaj model će odneti pobedu. Poređenje modela Nokia 808 sa profesionalnim aparatima moguće je samo zbog toga što Nokia 808 poseduje 41MP senzor i gotovo uvek će dovesti do gubitka modela 808 zbog toga što u slučaju rezolucije senzora ovaj model nije ni blizu da bi se pravilo poređenje sa telefonom.

четвртак, 19. јул 2012.

Скајп у друштву Великог брата

Популарни интернет сервис за који се веровало да је безбедан од прислушкивања, после скорашњих промена сарађује са службама безбедности

Од нашег сталног дописника
Вашингтон – Једна од последњих оаза приватности на интернету, сервис за видео, телефонску и „чет” комуникацију, „Скајп”, однедавно сарађује са безбедносним службама, пише „Вашингтон пост”, позивајући се на неименоване инсајдере из владе и индустрије.
Иако је текст обележен као ексклузиван, тешко да саопштава нешто ново: у „блогосфери” су већ неко време у оптицају спекулације да се „Скајп” придружио друштву Великог брата, односно да су у његов програм уграђена „споредна врата” која безбедносним службама омогућавају да, уз одређену процедуру (или без ње, како где), прислушкују комуникације корисника.
Многи технички верзирани блогери ове промене повезују са променом власништва: „Скајп”, који су 2003. основала два Швеђанина, у мају 2011, купио је за чак 8,5 милијарди долара амерички информатички џин „Мајкрософт”, који има дугу историју сарадње са властима.
Цена је у то време подигла многе обрве, с обзиром на то да је „Скајп”, који има близу 700 милиона корисника, бесплатан за већину намена: наплаћује се само телефонирање преко „интернет протокола”, али по ценама које су вишеструко ниже од оних телефонских компанија.
Овом трансакцијом „Скајп”, чије је седиште у Луксембургу али чији скоро сваки други запослени ради у филијали у Естонији, постао је америчка компанија, па је због тога по америчким законима обавезна да у своје сервисе угради техничку могућност за прислушкивање.
Амерички закон који регулише ову област донет је још на почетку интернет ере, и он од телекомуникационих оператера и произвођача телекомуникационе опреме захтева да своје програме и уређаје пројектују тако да омогућавају да их федералне службе „прислушкују у реалном времену”.
Како је објавио интернет магазин „Слејт” (у власништву „Вашингтон поста”), хакери су промену „архитектуре” „Скајпа” уочили још у пролеће, објашњавајући то потребом да се омогући „законско пресретање” комуникација овог сервиса. Корпоративна служба за односе са јавношћу „Мајкрософта” није за овај магазин желела да коментарише те промене, саопштивши само да „Скајп” „са агенцијама за примену закона сарађује онолико колико је то правно и технички могуће”.
Према „Слејту”, занимљива је подударност да је „Мајкрософт” само месец дана после куповине „Скајпа” регистровао патент за технологију „легалног пресретања”, која без знања корисника омогућава копирање говорних комуникација преко интернета.
Нема доказа да је то потом уграђено у „Скајп”, али судећи по „политици приватности” коју као услов за приступање „Скајпу” прихвата сваки корисник, сервис је у могућности да садржај комуникација уступи властима.
Тамо између осталог пише и да „Скајп” или његови партнери „личне податке и садржај комуникација и података о саобраћају могу да уступе одговарајућим судским, полицијски или владиним службама које законски захтевају такве информације”.
То се не односи само на поменуте органе у Америци, него и „међународне”. „Вашингтон пост”, позивајући се на упућене „представнике индустрије”, тврди међутим да су промене програма које ово омогућавају извршене још крајем прошле године.
Како год било, „Скајп” није више оно што је донедавно био: сервис који су, због његове технологије која је пресретање података чинила немогућим и из тога проистекле репутације „сигурне везе”, радо користили новинари, активисти за заштиту људских права, политички дисиденти, али и они са друге стране закона.
Милан Мишић
објављено: 27.07.2012.

Интернет у служби писаца

ДИГИТАЛНИ СВЕТ

Трендови

Интернет у служби писаца


Мноштво одбијених рукописа је ипак објављено захваљујући електронским издањима
Поједина издања се могу пронаћи само у електронском издању не и у књижарама
Разочарани писци широм САД у све већем броју одустају од неуспешне потраге за издавачем и одлучују да самостално објаве електронска издања својих рукописа.
Модерна технологија тако помаже људима који пишу да постану писци са публикованим делима, истина само у виртуелном свету, пише „Глас Америке”.
Млади аутори и још увек непозната имена у свету књижевности сада могу да се надају пробоју, јер више не зависе од традиционалних издавачких кућа. Американац Џон Сол прошле године је објавио збирку песама на интернету.
– Реч је о збирци песама које сам прикупљао последњих 40 година. У књизи је 66 песама, од хумористичних и дечјих до љубавних и романтичних – казао је Сол.
– Након што вам познати издавачи пошаљу десетак писама са негативним одговором, постајете на неки начин разочарани. Питате се да ли је вредно радити. Преиспитујете се.
Сол је објавио своје песме захваљујући интернету и тако стекао мноштво поклоника. Његове стихове вероватно никада не би стигле до љубитеља поезије да је и даље морао да убеђује уреднике у вредност рукописа.
– Реакција је изненађујућа, зашто што људи из целог света могу да погледају књигу, да је прочитају и сами процене. Продаја на интернету је била изванредна.
Међутим, иако је зарадио од продаје своје књиге на светској мрежи, Сол се ипак суочио са немалом групом поштовалаца литературе, који нису навикли на електронске читаче књига и једноставно очекују штампано издање.
– Добио сам велики број захтева људи који желе да држе књигу у рукама, а не да је читају на електронским читачима. Желео сам да и њима удовољим.
Испоставило се да неафирмисани или несхваћени аутори данас могу и то – да објаве дела на папиру, а да при том заобиђу издаваче. Сол је отишао у књижару „Политика и проза”, јер је чуо да је тамо постављена једна сасвим посебна машина. Реч је о штампачу који омогућава купцима ове књижаре да одштампају своје књиге са меким повезом и корицама у боји. Бил Легет, саветник у књижари, открива да је од прошлог новембра до данас одштампано 6.000 наслова.
– Могу (муштерије) да донесу документ у „ворду” који ми можемо да конвертујемо у „пе-де-еф” и помогнемо при форматирању – објаснио је Легет.
– Људи штампају мемоаре, породичне историје, упутства, наставне програме...
Књижара наплаћује два цента по страни, а на ту цену треба додати још и седам долара по свакој књизи. Аутори који после неколико минута могу да осете задовољство објављеног рукописа неретко остављају своја дела на истом месту где су их и одштампали, у нади да ће се неки посетилац „Политике и прозе” заинтересовати баш за њихову књигу.
Ј. С.
објављено: 19.07.2012