Tržiste telekomunikacija je u 2012. godini

Tržiste telekomunikacija je u 2012. godini ostvarilo prihod od 1,54 milijarde evra, pri čemu je učešće u bruto domaćem proizvodu 5,52 odsto, pokazali su rezultati analize Republičke agencije za elektronske komunikacije

Prihod od mobilne telefonije čini 55,2 odsto, fiksne 24,3 odsto, Interneta 9,6, distribucije medijskih sadržaja 7,1, radio difuzije 3,6 i VoIP-a 0,2 odsto.

ukupan broj pretplatnika fiksne telefonije u 2012. godini iznosio 2,99 miliona, što je pad u odnosu na 2011, kada je ta cifra iznosila 3,03 miliona. Zabeležen je i pad prihoda u ovom segmentu telekomunikacija sa 446 miliona evra 2011. na 373 miliona 2012. godine, naveo je Janković.

ukupan broj pretplatnika mobilne telefonije u protekloj godini je iznosio 9,137 miliona, što je povećanje od 126,19 odsto. 

Broj postpejd korisnika je porastao za 11 odsto - na 3,73 miliona, dok je za 21 odsto manji broj pripejd korisnika i iznosi 5,40 miliona. 

prihod od usluga mobilne telefonije iznosio 850 miliona evra, a investicije su dostigle 112,26 miliona evra.

Usluge distribucije medijskih sadržaja pružaju 94 operatora, a najviše putem kablovske mreže - 73 odsto pretplatnika. Oni su u 2012. ostvarili prihod od 109,19 miliona evra, broj pretplatnika iznosi 1,442 miliona, što predstavlja porast od 19,92 odsto.

Kada je reč o Internet provajderima, registrovano ih je 222 sa 5,038 miliona pretplatnika, a zabeležen je i rast od 31 odsto. Prihod od usluga Interneta je u 2012. godini dostigao 147,95 miliona evra, dok je rast širokopojasnog Interneta, uključujući korisnike 3G mreže, dostigao 65,28 odsto, odnosno 4,72 miliona pretplatnika.

Znatno se smanjio broj dajal-ap pristupa Internetu na 20.440 priključaka, a do kraja godine se može očekivati i da on potuno bude izgubljen.

Kako je kapitalizam pobedio internet

In These Times | 09/04/2013

Većina Amerikanaca, uključujući mnoge ozbiljne informacijske i političke ovisnike, ne razume dubinu krize novinarstva. Prvenstveno možda zbog samog interneta. Budući da mnogi ljudi sebe okružuju omiljenim sajtovima i pristupaju tolikom materijalu na netu, na prvi pogled nije očigledno koliko živimo u nečemu što iskusni urednik Tom Stajts naziva „pustinjom vesti“. Vrednost ovakvog informisanja u periodima protesta i nemira je neprocenjiva, ali iluzija da to predstavlja zadovoljavajuće novinarstvo polako bledi. Ništa ne ilustruje ovu situaciju bolje od Wikileaksovog objavljivanja nesagledivog broja tajnih dokumenata američke vlade od 2009. do 2011. Za neke je ovo bio odličan primer istraživačkog novinarstva, a Wikileaks je pokazao da je internet superioran izvor informacija. Očigledno su oni na vlasti bili ugroženi, tako da je ovo bila upravo onakva „četvrta sila“ kakva je ljudima potrebna. Zahvaljujući internetu, tvrdili su neki, sada smo zaista slobodni i imamo mogućnost da političke lidere držimo na oku.

U stvari, epizoda sa Wikileaksom dokazuje upravo suprotno. Wikileaks nije bio novinska organizacija. On je objavljivao tajne dokumente, ali „dokumenti su čamili na internetu i skrenuli su pažnju javnosti tek kad su o njima počeli da izveštavaju profesionalni novinari“, kako piše novinarka Heder Bruk, „Neobrađeni materijal nije sam po sebi bio dovoljan“. Novinarstvo je moralo da tom materijalu obezbedi kredibilitet, a novinari su morali da obave težak posao proveravanja i analize materijala da bi videli šta on zaista znači. To je zahtevalo plaćene, stalno zaposlene novinare sa institucionalnom podrškom. Takvih je u SAD bilo premalo, a i ti malobroji bili su previše vezani za strukture moći, tako da većina ovog materijala još uvek nije proučena i sažeta za širu publiku – što se možda neće ni dogoditi za našeg života.

Pritom nije bilo nezavisnog novinarstva da reaguje kada je američka vlada pokrenula uspešan propagandni i medijski blickrig za diskreditovanje Wikileaksa. Pažnja je uglavnom skrenuta sa sadržaja ovih dokumenata na prenaduvane i neutemeljene tvrdnje da Wikileaks ugrožava nedužne živote, i na privatni život šefa Wikileaksa Džulijana Asanža. Kolumnista Glen Grinvold je samo pomalo preterivao kada je napisao, „Postoji skoro potpuni konsenzus da je Wikileaks satanska organizacija“. Ova lavina je diskreditovala i izolovala Wikileaks, uprkos dramatičnom sadržaju dokumenata koji je objavio. Poenta je bila u tome da se američkim urednicima i reporterima pošalje poruka kako treba dobro da razmisle pre nego što krenu Wikileaksovim stopama. I to je uspelo.

Internet i celokupna digitalna revolucija nisu pre svega određeni tehnologijom; oni se razvijaju se onako kako društvo odluči da ih razvija. Isto tako, naš izabrani način razvoja oblikovaće i nas i naše društvo, verovatno u dramatičnoj meri. Trebalo bi da raspravljamo o brojnim društveno-političkim pitanjima i da predlažemo reforme koje bi internet i naše društvo postavile na sasvim drugačije osnove, tako da promene Ameriku nabolje i pretvore je u demokratičnije društvo. Međutim, nijedna od ovih reformi nema nikakve šanse zbog korumpiranosti političkog procesa.

To ne znači da je ova situacija proizvod nekakve zavere. U pitanju je neskrivena logika samog kapitalizma. To je sistem koji se temelji na pokušajima nekih ljudi da se bezmerno obogate ne birajući sredstva. Nikad ne možete imati previše. Neutaživa pohlepa – ponašanje koje sva nekapitalistička društva ismevaju kao ludačko – na to se svodi vrednosni sistem onih na gornjim granama privrede. Ovaj etos izričito odbacije svaku brigu o društvenim komplikacijama ili „eksternim faktorima“.

Kapitalisti neprekidno lociraju nova mesta za generisanje profita, što ponekad podrazumeva da će uzeti nešto čega je bilo dovoljno i načiniti ga oskudnim. To važi i za internet. Informacije na internetu su praktično besplatne, ali komercijalni interesi rade na tome da ih učine retkim. U meri u kojoj im to pođe za rukom, BDP će možda rasti, ali društvo će biti siromašnije.

Pogledajmo koliki je put prevalila digitalna revolucija od idiličnih osamdesetih i ranih devedesetih do ovde gde se danas nalazi. Ljudi su mislili da će internet omogućiti trenutni besplatni globalni pristup sveukupnom ljudskom znanju. To će biti nekomercijalna zona, istinska javna sfera i podstaći će širenje javne svesti, stvaranje povezanijih zajednica i veću političku participaciju. To će biti posmrtna zvona sveopštoj nejednakosti, političkoj tiraniji i korporativnim monopolima. Rad će postati efikasniji, zanimljiviji, kooperativniji i humaniji. Dogodilo se suprotno. Reklo bi se da je na svakom mogućem koraku internet bio komercijalizovan, zaštićen, patentiran, privatizovan, nadgledan i monopolizovan. To je oskudica koja je stvorena.

Jedna anketa iz 2012. ustanovila je da su digitalne tehnologije, umesto da olakšaju radno opterećenje, omogućile da prosečni američki radnik uloži čak mesec i po dana neplaćenog prekovremenog rada godišnje, samo zbog korišćenja pametnih telefona i kompjutera u svako doba dana van radnog mesta. Skoro polovina ispitanika smatra da nema nikakvog izbora. Da bi od interneta napravili kapitalistički rudnik zlata, ljudi nisu žrtvovali samo svoju privatnost – a za skeptike i svoju ljudskost – nego i najveći deo nade da će stvari biti drugačije.

Za pobedu u bilo kakvoj borbi za internet potreban je širi politički pokret motivisan širim progresivnim planom, a ne samo onim konkretno usmerenim na internet ili medije. Tek tada će nas biti dovoljno da pobedimo snagu krupnog novca. Kao što je legendarni borac za ljudska prava Sol Alinski rekao, jedino što može da pobedi organizovani novac jeste organizovani narod, u velikim brojevima.

U „normalnim“ vremenima, takvi pokreti su u SAD uglavnom hipotetički. Politička ekonomija je bila dovoljno uspešna da spreči rađanje autentične masovne opozicije. Ali ovo nije normalno vreme, i svakim danom se sve više udaljavamo od njega. Treba se samo prisetiti velikih protesta 2011, kakve decenijama nismo videli, protiv podivljale nejednakosti, korporativne dominacije u ekonomiji i politici, smrtnog zagrljaja štednje, beskrajnog ratovanja i stagnantne političke ekonomije u kojoj po svemu sudeći nema mesta mlade ljude, radnike i prirodu.

Dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju Džozef Stiglic uhvatio je duh protestnih gibanja u SAD i širom sveta 2012:

Iza većina protesta krile su se stare nedaće koje su zadobile nove oblike i novu urgentnost. Vladalo je opšte osećanje da je u našem ekonomskom sistemu nešto duboko pogrešno, kao i u političkom sistemu, jer umesto da ispravlja naš ekonomski sistem, on je samo učvršćivao njegove nedostatke. Raskorak između onoga što je trebalo da rade naš ekonomski i politički sistem – što su nam govorili da rade – i onoga što su zapravo radili postao je preveliki da bi se mogao ignorisati… univerzalne vrednosti slobode i poštenja žrtvovane su na oltaru pohlepe nekolicine.

Može li se internet reformisati i od njega stvoriti javno dobro, a da kapitalizam ostane netaknut? Informatička tehnologija čini 40 odsto svih stranih investicija u SAD, a ta je cifra četiri puta veća nego pre 50 godina. Internet korporacije sada čine skoro polovinu od 30 najvećih firmi u SAD prema tržišnoj vrednosti. Ko dovede u pitanje prerogative internet giganata, uprkos svim hvalospevima, dovodi u pitanje dominantnu komponentu realno postojećeg kapitalizma.

Ovo je važno pitanje i za one koji nisu posvećivali mnogo pažnje internet politici, ali su duboko zabrinuti zbog nepravde, siromaštva, nejednakosti i korupcije. S vremena na vreme, među takvim aktivistima se primećuje optimistička ideja da digitalna tehnologija može da proizvede novu, dramatično superiorniju kapitalističku ekonomiju i da su današnji internet giganti saveznici a ne protivnici u stvaranju novog dobronamernog kapitalizma. Logika je zdrava: nekada su ogromne investicije u železnicu i kola (i srodne industrije) u različitim periodima kapitalističkog razvoja donosile veće stope rasta i bolji životni standard. Kada pogledamo neverovatne investicije u informatičku tehnologiju možemo se zapitati zašto ponovo ne bi bilo tako, samo ovoga puta bez ekološke štete? Odgovor je prost: uprkos neprekidnim tvrdnjama da je sjajni novi kapitalizam odmah tu iza ugla zahvaljujući novim digitalnim tehnologijama, one nisu utemeljene u realnosti. Konkretno, među 30 najvrednijih američkih firmi postoji 13 internet giganata, ali samo četiri od njih spadaju u 30 najvećih privatnih poslodavaca. Očigledno je da za ljude na vrhu ima mnogo novca – i oni bi da to tako ostane – ali nema mnogo dokaza da se ta korist proteže naniže, niz lanac ishrane. Naprotiv.

Pokušaji da se reformiše kapitalizam a da internet giganti ostanu netaknuti nije moguć. Internet giganti nisu progresivna snaga. Njihovi masivni profiti rezultat su monopolskih privilegija, efekata umrežavanja, komercijalizma, eksploatisanog rada i brojnih državnih mera i subvencija. Model rasta internet giganata, kako ga je formulisao jedan vodeći analitičar poslovanja, jeste „prikupljanje intelektualnog vlasništva“, tj. pretvaranje izobilja u oskudicu.

Sve većem broju ljudi ova logika sugeriše da je vreme je se ozbiljno razmisli o uspostavljanju nove ekonomije. „Kapitalistički sistem mogao je da napreduje, uz neke prekide, tokom 18-og, 19-og i 20-og veka“, napisao je Džeri Mander 2012, „Ali sada je prevaziđen, nepopravljiv i postaje sve destruktivniji.“ Kapitalizmu je „istekao rok. Ako nam je stalo do buduće dobrobiti za ljude i prirodu, vreme je da krenemo dalje.“

U vreme najdubljih ponora Velike ekonomske krize, Kejns je napisao sjajan esej u kojem je priznao da su ekonomisti, kao i privredni i politički lideri, strahovito pogrešili u procenama o tome kako da ekonomije radi u korist većine stanovništva. „Dekadentni međunarodni ali individualistički kapitalizam, u m rukama u kojima se obreo posle rata“, pisao je Kejns 1933, „ne predstavlja uspeh. On nije inteligentan, nije lep, nije pravedan, nije čestit – i ne daje rezultate“. Kejns se zalagao za otvoreni period debate i eksperimentisanja, jer su se postojeće teorije i mere pokazale katastrofalnima i promašenima.

Ono što je Kejns predlagao početkom tridesetih upravo je pristup koji nam je potreban danas. Treba da počnemo da eksperimentišemo otvorenog uma. Treba da se oslobodimo okova današnjeg sistema i da vidimo šta u njemu može da funkcioniše. „Treba da zamislimo drugačiji društveni poredak“, piše Kris Hejs, „da bismo dobili predstavu o tome kako bi izgledale egalitarnije institucije“. U većini radova na ovu temu, posebno kod ekonomista kao što su Ričard Vulf, Džulijet Šor i Gar Alperovic, izdvajaju se sledeće vrednosti:

– Bogatstvo zajednice treba da kontrolišu ljudi iz te zajednice.

– Kontrola decentralizovane i lokalne zajednice mora biti naglašena, uz državu koja pomaže lokalno planiranje.

– Mora postojati jaka posvećenost raznovrsnim zadrugama i neprofitnim organizacijama.

– Demokratska kontrola preduzeća od strane zaposlenih je imperativ.

– Ekološki zdrava proizvodnja i distribucija mora biti prioritet.

U američkom kontekstu, zbog ovakvih reči neko bi mogao da posumnja u zdrav razum autora; one su toliko daleko od postojeće stvarnosti i etabliranog mišljenja. Ali ispod površine javljaju se nove vrste preduzeća. U kriznim oblastima poput Klivlenda, ona su nadu za budućnost. Počinjemo da stičemo neka iskustva o tome kako bi mogla izgledati demokratska, postkapitalistička ekonomija i kako bi mogla da funkcioniše. Biće tržišta, biće profitnih preduzeća, ali pod centralnom logikom sistema višak vrednosti će uglavnom biti pod kontrolom neprofitne zajednice.

Apsolutno ključno za izgradnju ove nove političke ekonomije biće kreiranje neprofitnih i nekomercijalnih organizacija koje će se baviti novinarstvom, kulturnom produkcijom, pružanjem pristupa internetu i biti temelj lokalnih institucija. Ove organizacije se mogu kretati od lokalnih radio i televizijskih stanica, preko kulturnih i medijskih centara, do sportskih liga i lokalnih internet provajdera.

Ako ostane na sadašnjem kursu i bude i dalje vođena potrebama kapitala, digitalna tehnologija može biti upotrebljena na način izrazito nepovoljan po slobodu, demokratiju i sve što je u bilo kakvoj vezi sa dobrim životom. Stoga su bitke za internet od presudnog značaja za one koji žele da izgrade bolje društvo. Kada se prašina slegne na ovoj ključnoj prekretnici, ukoliko se naša društva korenito ne transformišu nabolje, ako demokratija ne pobedi kapital, ispostaviće se da je digitalna revolucija to bila samo u svom nazivu. Ona će biti samo ironičan, tragičan podsetnik na raskorak između potencijala i realnosti ljudskog društva.

Robert McChesney, In These Times, 03.05.2013.

Preveo Ivica Pavlović

Peščanik.net, 09.04.2013.

Autorska prava

Autorska prava u suprotnosti s ljudskim pravima

09.02.2013. gadgeterija.net Ljudska prava Komentiraj Print

Europski sud za ljudska prava u Strasbourgu donio je odluku kako su monopoli na autorska prava u potpunoj suprotnosti s osnovnim ljudskim pravima

Europski sud za ljudska prava u Strasbourgu donio je odluku kako su monopoli na autorska prava u potpunoj suprotnosti s osnovnim ljudskim pravima, kako se ona definiraju unutar EU i drugdje. Kakve to posljedice ima na ekipu koja rado razmjenjuje datoteke s drugima?

Vrijedi reći kako će se dalekosežne posljedice osjetiti tek s vremenom - i pri tom se ne misli direktno na same pravne procese. Od prekjučerašnje odluke (7. veljače) više nije moguće osuditi nekoga samo zato jer je prekršio monopol naautorska prava. Rickard Falkvinge, inače osnivač prve piratske stranke uopće, napominje kako je ljestvica sada podignuta na drastično višu razinu te da je ovo značajan pomak unaprijed, jer je i sam već duže vremena upozoravao na ove suprotnosti. "Drago mi je što je ovo dospjelo do relevantnog suda, koji je donio jedinu moguću razumnu odluku", napisao je Falkvinge.

Naravno, odmah je uslijedila i napomena da ovo ne znači kako nitko neće moći biti osuđen za kršenje monopolskih autorskih prava - već da neće moći biti osuđen samo na toj osnovi.

Uz to, Falkvinge je tekst nadopunio s informacijom da valja biti posebno oprezan u interpretaciji odluke suda. Nikako se ne smije pomisliti da se sada može slijediti princip besplatno-za-sve, ali je donesena odluka "pobjedonosna" zbog dvije bitne stvari: prva je to da kršenje monopolskih autorskih prava nije dovoljna za osudu, a druga činjenica da se ta autorska prava nalaze u suprotnosti s osnovnim ljudskim pravima.

The Pirate Bay će i dalje ostati blokiran od strane pružatelja internet usluga u nekim zemljama, jer sudovi neće činiti ništa automatizmom. Sve i da to bude slučaj, Falkvinge napominje da postoji niz izazova koji bi se morali prijeći, a da TPB postane potpuno "normalno" internet odredište.

Više informacija, kao i dio odluke je moguće pročitati ovdje.

Tagovi: europski sud za ljudska prava, autorska prava

Objavi članak na: Twitter Facebook

Autorsko-pravo-digitalnom-dobu.html 

Autorstvo-Deliti pod istim uslovima 3.0 Srbija

KORPORACIJA CREATIVE COMMONS NIJE ADVOKATSKA KANCELARIJA I NE PRUŽA PRAVNE USLUGE. DISTRIBUCIJOM OVE LICENCE NE USPOSTAVLJA SE PRAVNI ODNOS S CREATIVE COMMONS. CREATIVE COMMONS DAJE OVU INFORMACIJU «OVAKVU KAKVA JE». CREATIVE COMMONS NE DAJE NIKAKVA JEMSTVA ZA DATU INFORMACIJU I NE ODGOVARA ZA ŠTETU U VEZI S NJOM.

Ugovor o licenci (Licenca)

DELO (KOJE JE U DALJEM TEKSTU DEFINISANO) SE DAJE NA RASPOLAGANJE POD USLOVIMA OVE CREATIVE COMMONS JAVNE LICENCE («CCJL» ili «LICENCA»). DELO JE ZAKONSKI ZAŠTIĆENO AUTORSKIM I SRODNIM PRAVIMA I/ILI DRUGIM MERODAVNIM PRAVOM. SVAKO KORIŠĆENJE DELA PROTIVNO OVOJ LICENCI ILI ZAKONU JE ZABRANJENO.
KORIŠĆENJEM DELA NA NAČIN KOJI ODGOVARA NEKOM OD PRAVA KOJA SE USTUPAJU OVOM LICENCOM, STICALAC LICENCE DOBROVOLJNO PRIHVATA OBAVEZE IZ OVE LICENCE, A DAVALAC LICENCE, U SKLADU S OVIM UGOVOROM (LICENCOM), USTUPA STICAOCU LICENCE PRAVA IZ OVE LICENCE NA OSNOVU TAKVOG PRIHVATANJA LICENCNIH OBAVEZA.
1. Definicije

1. „Prerada“ je Delo u kome su prepoznatljivi karakteristični elementi prerađenog (izvornog) Dela (muzičke obrade, aranžmani, adaptacije i druge prerade). Radi otklanjanja zablude, Delo koje čini Zbirku ne smatra se Preradom, ali ako je reč o muzičkom delu ili fonogramu, istovremena sinhronizacija zvuka i slike smatraće se Preradom po ovoj Licenci.
2. „Zbirka“ je zbirka Dela, nabrojanih u odredbi 1(h), podataka, dokumenata ili drugih nezavisnih elemenata koja, s obzirom na izbor i raspored sastavnih delova, predstavlja originalnu duhovnu tvorevinu, kao što je: antologija, enciklopedija, zbirka dokumenata ili zbirka čijim se sastavnim delovima pristupa posebno elektronskim ili drugim sredstvima (baza podataka). Delo koje čini Zbirku ne smatra se Preradom (koja je u daljem tekstu definisana) po ovoj Licenci.
3. „Creative Commons Kompatibilna Licenca“ je licenca uneta u spisak na http://creativecommons.org/compatiblelicenses i prihvaćena od strane Creative Commons kao suštinski srodna ovoj Licenci zato što: (i) sadrži odredbe istog smisla, značenja i dejstva kao ova Licenca; i, (ii) izričito dopušta licenciranje licenciranih prerada datih na raspolaganje pod tom i pod ovom Licencom, izvornom (Unported) Creative Commons licencom ili drugom nacionalnom Creative Commons licencom s istim elementima ove Licence.
4. „Distribuirati“ znači stavljati u promet Delo, umnožene primerke Dela i Prerade.
5. „Elementi Licence“ su najviše, suštinske odredbe Licence koje je naglasio Davalac licence i koje su sadržane u nazivu Licence: Autorstvo, Deliti pod istim uslovima.
6. „Davalac licence“ je fizičko ili pravno lice koje daje na raspolaganje Delo pod uslovima ove Licence.
7. „Izvorni autor“ je fizičko lice koje je stvorilo Delo. Po ovoj Licenci, ako Izvorni autor nije poznat - nosilac prava (proizvođač fonograma, proizvođač videograma, proizvođač emisije i proizvođač baze podataka) ili izdavač.
8. „Delo“ je originalna duhovna tvorevina izražena u digitalnoj ili drugoj formi, koja se daje na raspolaganje pod uslovima ove Licence - autorsko delo. Fonogram, videogram, emisija ili baza podataka smatraće se Delom po ovoj Licenci, ako je takvo Delo zaštićeno domaćim pravom Sticaoca licence.
9. „Sticalac licence“ je fizičko ili pravno lice koje prihvata Licencu i prava i obaveze iz Licence korišćenjem Dela na način koji odgovara nekom od prava koja se ustupaju ovom Licencom, a nije prethodno povredilo odredbe ove Licence, ili lice koje je dobilo izričitu dozvolu od Davaoca licence da koristi Delo na način koji odgovara nekom od prava koja se ustupaju ovom Licencom nezavisno od prethodne povrede odredaba ove Licence.
10. „Javno saopštavati“ znači činiti Delo dostupnim javnosti i interaktivno činiti Delo dostupnim javnosti žičnim ili bežičnim putem na način koji omogućava pojedincu individualni pristup Delu s mesta i u vreme koje on izabere.
11. „Umnožavati“ znači beležiti Delo na nosač zvuka ili slike i umnožavati Delo nezavisno od broja primeraka, trajnosti primeraka i tehnike kojom su umnoženi.

2. Ograničenja autorskog prava. Licenca ne utiče na obim prava korišćenja Dela nastalih iz zakonskih ograničenja isključivog autorskog ili merodavnog prava.
3. Ustupanje prava. U skladu s odredbama Licence, Davalac licence, bez naknade i neisključivo, bez prostornih i vremenskih ograničenja (tokom trajanja autorskog ili drugog merodavnog prava), Sticaocu licence ustupa sledeća prava korišćenja Dela:

1. da Umnožava Delo, da unosi Delo u jednu ili više Zbirki i da Umnožava Delo u obliku u kom je uneto u Zbirke;
2. da stvara i Umnožava Prerade tako da svaka Prerada i svaki prevod, u svakom mediju, na odgovarajući način, nosi oznaku koja jasno ukazuje na promene izvršene na izvornom Delu. Na primer, prevod bi trebalo označiti kao „Delo je prevedeno s engleskog na španski jezik,“ ili Preradu kao „Delo je prerađeno“;
3. da Distribuira i Javno saopštava Delo, uključujući i Delo u obliku u kom je uneto u Zbirke;
4. da Distribuira i Javno saopštava Prerade; i,
5. da izvlači i ponovo koristi sve delove baze podataka.
6. Radi otklanjanja zablude:
   
   1. Ako odricanje od prava na naplatu autorske naknade nije predviđeno zakonom (npr. za umnožavanje na osnovu zakonske licence ili za očekivano umnožavanje na nosače zvuka ili slike za lične potrebe), Davalac licence zadržava isključivo pravo na naplatu te naknade, individualno ili preko organizacije za kolektivno ostvarivanje prava, za svako (komercijalno i nekomercijalno) korišćenje Dela;
   2. Kolektivno ostvarivanje prava. Davalac licence se odriče prava na naplatu autorske naknade, individualno ili preko organizacije za kolektivno ostvarivanje prava, za svako (komercijalno i nekomercijalno) korišćenje Dela.

Opisana prava se odnose na korišćenje Dela u svim poznatim medijima i formama. Opisana prava obuhvataju i pravo na izmene, koje su, iz tehničkih razloga, neminovne za korišćenje Dela u svakom mediju i u svakoj formi. Ako je Davalac licence nosilac sui generis prava na bazu podataka po domaćem pravu usaglašenom s Direktivom EU o pravnoj zaštiti baze podataka, Davalac licence se odriče tog prava. Sva prava koja Davalac licence izričito ne ustupa ovom Licencom su zadržana, uključujući, bez ograničenja, prava iz odredaba 3(f) i 4(e).
4. Obaveze Sticaoca licence. Davalac licence ustupa prava iz čl. 3 Licence Sticaocu licence pod sledećim uslovima:

1. Sticalac licence se obavezuje da Distribuira i Javno saopštava Delo samo pod uslovima ove Licence. Sticalac licence se obavezuje da kopiju Licence ili njenu internet adresu (Uniform Resource Identifier - URI) unosi u svaki primerak Dela koje Distribuira ili Javno saopštava. Sticalac licence ne može da nudi ili zahteva uslove u vezi s Delom kojima se menjaju ili ograničavaju uslovi Licence ili prava prijemnika garantovana Licencom. Sticalac licence nema pravo davanja podlicence za Delo obuhvaćeno Licencom. Sticalac licence ne može da promeni ili ukloni navode koji se odnose na Licencu ili upozorenja o jemstvu ni s jednog primerka Dela koje Distribuira ili Javno saopštava. Sticalac licence ne može da Distribuira i Javno saopštava Delo s nekom od tehnoloških mera kojima se prijemniku ograničavaju prava na Delo garantovana Licencom. Sve odredbe 4(a) Licence se odnose i na Delo uneto u Zbirku, ali se ne zahteva da je Zbirka, u celini, licencirana pod istim uslovima. Ako Sticalac licence stvara Zbirku, obavezuje se da, na zahtev bilo kog Davaoca licence, u meri u kojoj je moguće, ukloni iz Zbirke sve naznake iz odredbe 4(c) Licence koje upućuju na tog Davaoca licence. Ako Sticalac licence stvara Zbirku, obavezuje se da, na zahtev bilo kog Izvornog autora, u meri u kojoj je moguće, ukloni iz Zbirke sva priznanja autorstva iz odredbe 4(c) Licence koja upućuju na tog Izvornog autora. Ako Sticalac licence stvara Preradu, obavezuje se da, na zahtev bilo kog Davaoca licence, u meri u kojoj je moguće, ukloni iz Prerade sve naznake iz odredbe 4(c) Licence koje upućuju na tog Davaoca licence. Ako Sticalac licence stvara Preradu, obavezuje se da, na zahtev bilo kog Izvornog autora, u meri u kojoj je moguće, ukloni iz Prerade sva priznanja autorstva iz odredbe 4(c) Licence koja upućuju na tog Izvornog autora.
2. Sticalac licence se obavezuje da Distribuira i Javno saopštava Preradu samo pod uslovima: (i) ove Licence; (ii) kasnije verzije ove Licence s istim elementima ove Licence; (iii) izvorne (Unported) Creative Commons licence ili druge nacionalne Creative Commons licence (ove ili kasnije verzije) s istim elementima ove Licence (npr. „autorstvo – deliti pod istim uslovima“ 3.0 SAD).; (iv) Creative Commons Kompatibilne Licence. Ako Sticalac licence licencira Preradu nekom od licenci pod (iv), Sticalac licence prihvata obaveze iz te licence. Ako Sticalac licence licencira Preradu nekom od licenci pod (i), (ii) ili (iii) („Merodavna Licenca“), Sticalac licence prihvata obaveze iz Merodavne Licence, u celini, kao i sledeće odredbe: (I) Sticalac licence se obavezuje da kopiju ili internet adresu (Uniform Resource Identifier - URI) Merodavne Licence, unese u svaki primerak Prerade koji Distribuira i Javno saopštava; (II) Sticalac licence ne može da nudi ili zahteva uslove u vezi s Preradom kojima se ograničavaju uslovi Merodavne Licence ili prava prijemnika garantovana Merodavnom Licencom; (III) Sticalac licence ne može da promeni ili ukloni navode koji se odnose na Merodavnu Licencu ili upozorenja o jemstvu ni s jednog primerka Dela unetog u Preradu koju Distribuira ili Javno saopštava; (IV) Sticalac licence ne može da Distribuira i Javno saopštava Preradu s nekom od tehnoloških mera kojima se prijemniku ograničavaju prava garantovana Merodavnom Licencom. Sve odredbe 4(b) se odnose i na Preradu unetu u Zbirku, ali se ne zahteva da je Zbirka, u celini, licencirana pod uslovima Merodavne Licence.
3. Sticalac licence se obavezuje da Distribuira ili Javno saopštava Delo, Preradu ili Zbirku u skladu s odredbom 4(a), sa svim postojećim i nepromenjenim naznakama o nosiocu prava i da prizna pravo autorstva Izvornom autoru, primereno medijima ili sredstvima kojima se služi, naznačenjem: (i) imena Izvornog autora (ili pseudonima ili znaka, ukoliko ga koristi), ako je navedeno, i/ili naziva nosioca autorskog ili srodnog prava, ili izdavača („Naznačeni nosioci prava“), ako je naziv naveden; (ii) naslova Dela, ako je naveden; (iii) u razumnoj meri, internet adresu (Uniform Resource Identifier - URI) koju je naznačio Davalac licence kao svoju vezu sa Delom, ako ta adresa ne upućuje na priznanje autorstva Izvornom autoru, naznake o nosiocu prava ili na podatke o licenciranju Dela; i, (iv) u skladu s odredbom 3(b), ako je reč o Preradi, Sticalac licence se obavezuje da prizna autorstvo Izvornom autoru i način korišćenja izvornog dela u Preradi (npr. „Francuski prevod Dela, koje je napisao Izvorni autor“, ili „Scenario prema izvornom Delu, koje je napisao Izvorni autor“). Priznanja autorstva i naznake nosioca prava iz odredbe 4(c) mogu se uneti na neki od primerenih načina, ali u slučaju Prerade ili Zbirke moraju se pojaviti u isto vreme, u istoj meri, na istom mestu i na isti način kao sva ostala priznanja autorstva i naznake nosioca prava. Radi otklanjanja zablude, Sticalac licence se obavezuje da priznanja i naznake upotrebi samo radi priznanja autorstva i naznačenja nosioca prava u skladu s ovom odredbom, kao i da korišćenjem Dela, sebe ili svoju upotrebu Dela, ni prećutno ni izričito, ne dovodi u vezu s autorstvom ili pravom nosioca, pokroviteljstvom ili jemstvom Izvornog autora, Davaoca licence i/ili Naznačenog nosioca prava, bez njihove posebne, izričite i pismene saglasnosti.
4. Radi otklanjanja zablude: Ograničenja predviđena odredbama 4(a), 4(b) i 4(c) se ne primenjuju na sui generis pravo na bazu podataka.
5. Ako Sticalac licence Umnožava, Distribuira ili Javno saopštava Delo, posebno ili kao sastavni deo Prerade ili Zbirke, Sticalac licence se obavezuje da poštuje moralna prava Izvornog autora i interpretatora, uključujući ugled i čast, u meri u kojoj su priznata i u kojoj nisu podložna odricanju po merodavnom pravu.

5. Jemstva
AKO PISMENIM SPORAZUMOM UGOVORNIH STRANA LICENCE ILI MERODAVNIM PRAVOM NIJE DRUGAČIJE ODREĐENO, DAVALAC LICENCE DAJE NA RASPOLAGANJE DELO ONAKVO KAKVO JESTE BEZ IKAKVIH GARANCIJA I JEMSTAVA U VEZI S PRAVIMA USTUPLJENIM OVOM LICENCOM.
6. Ograničenje odgovornosti
DAVALAC LICENCE NE ODGOVARA ZA ŠTETU POVODOM LICENCE ILI KORIŠĆENJA DELA, OSIM AKO ISKLJUČENJE ODGOVORNOSTI NIJE PREDVIĐENO ZAKONOM.
7. Prestanak važenja

1. Licenca, prava i obaveze iz Licence automatski prestaju da važe povredom bilo koje odredbe Licence (npr. Javnim saopštavanjem Dela bez priznanja prava autorstva kako je predviđeno odredbom 4(c)). Prema fizičkim i pravnim licima kojima su ustupljena prava na Preradu ili Zbirku po Licenci, čiji je osnov ova Licenca, odredbe Licence ne prestaju da važe, ako ova lica nisu prekršila odredbe Licence. Odredbe članova 1, 2, 5, 6, 7 i 8 ostaju na snazi nezavisno od povrede Licence.
2. Licenca je na pravnoj snazi tokom ukupnog trajanja autorskog ili drugog merodavnog prava. Nezavisno od toga i bez obaveštavanja Sticaoca licence, Davalac licence zadržava pravo da objavi Delo pod drugačijim licencnim uslovima ili da u vreme važenja Licence prestane da distribuira Delo pod uslovom da na taj način ne prestaje da važi ova Licenca (ili druge licence, čiji je osnov ova Licenca), i da ova Licenca u celini ostaje na snazi, ako nije prestala da važi na osnovu prethodne odredbe.

8. Završne odredbe

1. Tokom svakog Distribuiranja ili Javnog saopštavanja Dela ili Zbirke od strane Sticaoca licence, Davalac licence, povodom Dela, nudi prijemniku ugovor o licenci s istim odredbama i pod istim uslovima predviđenim ovom Licencom.
2. Tokom svakog Distribuiranja ili Javnog saopštavanja Prerade od strane Sticaoca licence, Davalac licence, povodom izvornog dela, nudi prijemniku ugovor o licenci s istim odredbama i pod istim uslovima predviđenim ovom Licencom.
3. Ako je neka odredba Licence po merodavnom pravu ništava ili neizvršiva, neće uticati na valjanost i izvršivost ostalih odredaba Licence, i tumačiće se samo u stepenu koji je čini valjanom i izvršivom, bez dodatnog sporazuma ugovornih strana.
4. Odstupanje od bilo koje odredbe Licence pristankom ili odricanjem nema pravno dejstvo bez pismene izjave i potpisa ovlašćene strane.
5. Licenca predstavlja potpun ugovor između Davaoca licence i Sticaoca licence povodom ustupanja prava na Delo iz Licence obuhvatajući i elemente usmenog i pisanog predugovora. Davalac licence ne prihvata dodatne odredbe na osnovu usmenog sporazuma sa Sticaocem licence. Licenca ne može biti promenjena bez posebne pismene saglasnosti volja ugovornih strana.

Napomene Creative Commons

Creative Commons nije ugovorna strana ove Licence i ne daje nikakva jemstva u vezi s Delom. Creative Commons ne odgovara ni za kakvu štetu Davaocu licence, Sticaocu licence i trećim licima povodom ustupljenih prava. Bez obzira na prethodne dve napomene, ako se Creative Commons izričito naznači kao Davalac licence po ovoj Licenci, imaće sva prava i obaveze Davaoca licence.
Osim obaveštavanja javnosti da je Delo licencirano pod uslovima CCJL, ugovorne strane i treća lica ne mogu da koriste naziv „Creative Commons“, drugog zaštitnog znaka ili logotipa Creative Commons bez pismene saglasnosti Creative Commons. Svaka pravilna upotreba mora biti usaglašena s važećim uputstvima Creative Commons o upotrebi zaštitnog znaka ili logotipa koja su objavljena na internet strani Creative Commons ili se naknadno dostavljaju, po zahtevu zainteresovanih lica, na drugi način. Radi otklanjanja zablude, ova zabrana ne čini sastavni deo ugovornih odredbi ove Licence.
Kontakt s Creative Commons može se uspostaviti na: http://creativecommons.org/.

Internet

Digitalno izumiranje jezika

24.09.2012 16:33 Digitalno izumiranje jezika BEOGRAD - Jednom broju evropskih jezika, a među njima i srpskom, preti digitalno izumiranje, upozoreno je u najnovijoj studiji eksperata za jezičke tehnologije. Prema studiji koju je uradila evropska META-NET mreža, sa 60 istraživačkih institucija iz 34 zemlje, čije je sedište u Berlinu, najmanje 21 od 80 evropskih jezika je u opasnosti od digitalnog izumiranja, jer su ostali bez pisma koje može biti informatički obrađeno, saopštio je beogradski Matematički fakultet, član mreže. U studiji, u čijoj je pripremi učestvovalo više od 200 eksperata, ocenjivana je podrška jezičkih tehnologija za svaki od jezika u četiri oblasti: automatsko prevođenje, govorna interakcija, analiza teksta i raspoloživost jezičkih resursa. Nekoliko jezika, kao što su islandski, letonski, litvanski i malteški ocenjeni su najnižom ocenom u sve četiri oblasti. Ni za jedan jezik nije zaključeno da postoji "odlična podrška", ali je samo za engleski jezik ocenjeno da je podrška "dobra". Za engleskim slede holandski, francuski, nemački, italijanski i španski, za koje postoji "umerena podrška". Za jezike kao što su baskijski, bugarski, katalonski, grčki, mađarski i poljski postoji "fragmentarna podrška", što i njih svrstava u skup jezika sa visokim stepenom rizika. Ovoj grupi jezika pripada i srpski, kao i svi drugi jezici sa prostora bivše Jugoslavije, navodi se u saopštenju i ističe da je Evropa uspela da ukloni gotovo sve granice između pojedinih zemalja. "Međutim, jedna granica još postoji i čini se neprobojnom, to je nevidljiva granica koju predstavljaju jezičke barijere i koja ometa slobodan protok znanja i informacija", navodi se u saopštenju. Evropski dan jezika, ustanovljen u Savetu Evrope 2001. godine, obeležava se 26. septembra radi skretanja pažnje na lingvističko bogatstvo starog kontinenta. Inače, prema podacima, u Evropi postoji više od 220 autohtonih jezika, što čini oko tri odsto od ukupnog broja jezika na svetu. U svetu se govori 6.000 do 7.000 jezika, dok se na primer na teritoriji Rusije, gde živi 148 miliona stanovnika, govori daleko najveći broj jezika - od 130 do 200, u zavisnosti od kriterijuma.